Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 292

Б -X. ИСТОЧНИК

Св. 8

рекао би деда, правдајућп се, да је црквењак пе по нужди п за хлебац, појатп Богу, коме поји и ласта и шева и славуј и анђели на небесима. Кад запојим у цркви, чини ми се, да појим заједно са анђелима". И до краја свога живота, докле је год био у снази и моћи, шпао је у цркву, појао је и служио Господу у храму Његовом. Ја врло добро памтим, какав је он био човек: мудар, поштен и истинит, врло добро памтим, јер кад је умрко, имао сам већ 24 године. Жнвот мога деде био је такав, као да се у н>ему родио. Као што иду добри сахати, ни једну минуту не застајући или не трчећи напред, тако је исто ишло све правилно н одмерено у кући и занату. Ево миле наставе његове деци и чељадима: „Човек мора следити Господу Ббгу. Као што Господ Бог без престанка ствара, као што су дела Његових руку лепа и на корист служе, као што је Он све измерио по часовпма и минутама: тако је и човек дужан да се постојано и усрдно трудп, да иази на часове и по њима да располаже рад свој". Устајао је јутром равно у 4 сата како зими тако и лети, устане он сам, а за њим сва деца и сва чељад. Сваком се у вече одредпло. шта ће сутра да ради. Уставши и умивши се, свп су се иомолили заједно Богу, а за тим сваки иде на свој посао, — ко у поље, ко на гумно, ко у радионицу. Како у земљоделству, тако и у занатлијству, било је код њега све изврсно урађено и удешено и ишло је све као добар сат. Код њега нико није смео рећи непристојне рђаве речи или да се посвађа с киме или ко кога да увреди. Сам он, премда је био жестоке нарави и строг, никад није тукао чељади и није псовао, него је само учио, како да се што боље

уради, и добрим речима и благим саветовао је, да се у будуће поправе. Кад је ко рђаво што учпнио или се уленио, или какву неслану шалу урадпо, он би тога дозвао к себи п у четири ока учио и настављао га, али при том никад се не показа више досадан и љут. С тога чељад беше увек умпљата и ражљутити њега већма се, бојаху, него иакла. А ко не би послушао благе речи; ко бп друге кварио, с тим је брзо разрачунао и отпустио би га с Богом. II не само да никад никога није казнио, него напротив, доброг је радо похвалио и наградио. До^е н. пр. у шталу, и види, да су коњи добро очешани, очшпћени, балега са талпп изнешена, серсам, као што треба намазан, или у пољу види, — њиву, да је добро узорана, камара или пласт да је добро и брижљиво садевеп — одмах дозове друге п каже: „Гледајте како је код њега све уредно, како је добро! Ја волем такав рад. Ти ћеш Васо или Томо, како се већ који зове, бити добар човек и вредан раденик, и за то, што си ме обрадокао, дајем ти то и то." С тога у раденицима иикад није оскудевао, п нама је често поиављао: „људп без ума и разума не уму се понашати са чељадима. Слуга није роб, него помоћник мој и прпјатељ, такав човек као и ја, и ја му морам бити оцем п наставником, јер га је Бог поверио мојој бризи. Не држи чељад у верности ни псовка, ни батпне, нити гадна и понижавајућа имена. него љубав, лепа реч н награда". И то је било мудро правило. Сваки раденик код њега добио је у одређено време здраву и укусну храну, ко је служио за одело, добио је добро сашивену и јаку одећу. ко за плату, добио је плату поштено и у одређено време