Босанско-Херцеговачки Источник

Ов. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 295

БЕСЈЕДА 0 ВЈЕРП.

Говорио на св. литурђији у катедралној православној цркви у Доњој Тузли на Петров-дан 1895. Вид. Парежанин, презвитер. Вт! И/ИА ОТЦЛ И Смнд И (КАТЛГШ ВјАКТј буко ИЖ! ИШОК^ЈТЋ ,11А ПрЈДТ^ чмов^ки, игпок^.и-к €ГО И лзг Пр(Д-К ОТЦ(/ИТ1 .ион.ц-ћ, ИЖГ НЛ Н№Г&Х"&. Л ИЖ! ШК!(|Ж!Т[А .И!И! Пр!ДТ! чмок^ки, ШТК!ргК(А егш И Јз-ћ Пр!Д-ћ бтц!,и-к .ИОН.НЋ ИЖ! ИЛН!Ш-к / \''ћ (Мат. X, 32. 33).

Благочестиви ХришНани ! Данашње св. Јеванђеље говори о томе, како је св. апостол Петар исповједио, да је Исус Христос син Бога жпвога, и Спаситељ свијета; и како га је Христос за то достојно наградио, назвавши га каменом (на коме ће сазидати своју цркву, која ће трајатп кроз све вијекове), говорећи му: „А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву моју и врата паклена неће је надвладати 1 ). Осим тога, како је Христос дао Петру и кључе царства небеснога, т. ј. духовну власт, да може везати и дри.јешити људске гријехе. „ IIIто свежеш на земљи рекао је Христос Петру, — биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи, биће раздријешено на небееима" - — По томе, кад он отвори, не ће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити 3 ). И, заиста, био је ап. Петар камен у темељу свештене црквене зграде, на коме је основана и подигнута Христова црква, т. ј. његова тврда вјера у Исуса Хрпста, на којој ]е и рекао Христос, да ће сазидати цркву, јест темељни камен прквене зграде. Добивену од Господа власг, блажени Петар, употребио је на проповпједаље јеванђеља и ширење Христове вјере. И тврдо убијеђен у св. Христову вјеру, никад није малаксао у своме раду, нити се побојао многијех препона на путу апостолске мисије. 0, каквијех ли је неприлика имао на томе путу, каквијех ли је грозннјех мука претрпио, док није, на пошљетку, и свој зе,маљски живот окончао на крсту, стрмоглавице разапет од непријатеља. — Па ипаге није ни мало попустио од онога, што је примио од великога небесног учитеља и Господа. Очувао је, на име, залог његове иресвете вјере не дирнут и не иовријеђен, па га у души, коју нико не може

') Мат. XVI, 18. 3 ) Исаија ХХП, 22.

убити с тијелом, однпо на небо, за знак, да је потпуно извршио Господње посланство, ушљед чега је примио од Господа плату вјечне радости. Тако су, утврђедш у Христовој вјери, радили п осталп апостоли, а погаље њих и многи проповједници и учитељи хришћанства. те су сви подноеили разна страдања а неки довргаили и свој живот мученичком смрћу, војујући у свијету за име Христово оружјем Шегове вјере. Неки од њих, као што вели блажени Павао: „вјером побиједише цирстча. ушнише тгравду, добише обеЛања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрпца мача, ојачагие од н-емоИи] посташе јаки у биткама, рашЛераше војске туђе\ . . . а други бише побијени, не примивши избављења, да добију боље васкресеније • а неки ругање и бој иоднесоше, па још и окове и тамнице; камењем побијени бшие, ирешрнени бише, од мача помријеше; . . идоше . . . у сиротињи, у невољи, у срамоти, . . . ио иусшињама иотуцаше се и по горама, и по иеАинама и ио руиама земаљскијем 1 ). Ну, каква је то сила водила ове људе у таквијем мислима и таквијем дјелима? Све ове праведнике, љубазна браћо, руководила н снажила тврда, једина, вјера у Бога, која ннје дјело људско, него дјело натприродне божје силе. А они су сви знали још унапријед, да ће свнјет на њих мрзити, да ће их гањати, мучити и убпјати; јер је Христос рекао својим аиостолима, да ће они бити у свијету, што и овце међу вуковима. „ Ево ја вас — рече шаљем као овце међу вукове и 4 ). Па им каже, шта ће људи учинити с њима, кад им вели: „ Предаће вас судовима, и ио зборницама биИе вас иб ) По томе им каже, да ће се зло и свако неваљалство уселцти у све људе, те да неће наћи склоништа ни за-

3 ) Јевр. XI, 33. — 39. *) Мат. X, 16. в ) Мат. X, 17.