Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х ИСТОЧНИК

Стр. 315

ОПИС СЕЛА БАЛТА Село Балте налази се у парохији козарачкој, а у котару приједорском. Оно се простире испод планине Козаре, а изнад града Козарца, у врло романтичном положају, са плодним земљиштем, које просијецају многп потоци из многих врела, што по врх села у шуми извиру; а такођер п по средини села по неко се нађе, те тако састајућх! се чине новелики поток, или као какву малу рјечицу, на којима како уз велике суше љетне тако и зимске студени, сви налазећи се млини могу мљети, и народу околном велику олакшицу чинити, да се непате за млине;јерсу многа врела, па је увјек вода млака зимн, а љети ледена. Та вода што народ за пиће употребљује врло је здрава; приповједају, сељани, да се не знам колико попије, неће нашкодити, П1то се тиче зрнка, врло је здраво у томе селу живити, особито онима, који пате од сушице; чини ми се да би им боље за здравље прпјао, него у Глајхенбергу у Штајерској; — зато су становници тог села здравп, крупни, снажни, и изгледају као какви јунаци из доба. косовског, особито онда, кад се обукуусвоје старо народно одијело. Ср"пско-православни житељи челични су, н угледнијц од мухамеданаца, премда су с њиме у истом селу измијешаеи. Они еу мирни, а у тежаклуку вриједни, а опет највише их одликује то, што су побожни; а што се тиче врачања и неких празновјерица, у то слабо в Ј е РУЈУКао што сам одмах у почетку споменуо, да то село изобилује у врелима, тако има једно врело у томе селу, за које је вриједно неколико, колико сам могао дознати, како стари људи приповједају, изнијети пред читалачку публику, зашто народ то врело воду назива светињом. — Овако приповиједа^у: Уз рат (то ће бити мислим војевање Лаудоново по босанској крајини 1690 г.) у овом селу живио је некакав човјек христјанпн, врло побожан, и кад би путом ишао, молио би се Богу; еле идући с послом кроз село, дочека га неки зликовац, турчин Аса Алић из оних џемата (села) код Козарца. и посијече; ТаЈ носјечени човјек носи.о је своју главу за десет минута даљине, док га була (зкена турска) није видила, и у чуђењу викнула: а, види ђаурина ђе иде без главе; у тај мах он пане, а вода избије оданде, ђе му је глава

И ВОДЕ СВЕТИЊЕ, пала. Чобани докажу својим старијим, а ови одмах отиду и сахране га далеко од врела 150 корачаја. Турци потље до!)у, па му гроб окрену на подне као што се турци копају; а христјани, ако је и у страху, небуду лијени,него му гроб поправе; еле, кад су по трећи пут дошли Турци, божијим чудом једном од њнх испану очи, и на мјесту остане слијеп, у том се узбуне и побјегну. а гроб остане као што су наши направили све до данас. Одмах иза тога догађа]а, почне се народ околни по мало скупљати на ту воду, те кад опазише да им помаже т. ј. болеснии од главобоље, краста, очне болести, и другнх, то се почеше још у већим гомилама скупљати неђељом младом, онда у том изаберу дан одређени, као што и дан дани зборе и Богу се моле са својим свештеником у неђељу младу по спасову дне код тог гроба и воде светиње. Од какО је та вода од народа прозвата светињом, па све док гођ није начинита црква у Козарну, увјек се народ у неђељу младу по спасовудне скупљао у што већем броју, и туј са свештенпком свршавали масла (јелоосвећења) ако се догоди још који свештеник, па водоосвећење за усјеве парохијалних села; по том би народ који је здрав посједао за трпезе пуне сваке ћаконије, а опет, који су болесни, ти би се умнвали водом, а опет по неки и окупали мало подаље у шуми, и потље тога, сваки би тај болесник три пута око гроба прошао, и по неки новац на гроб метнули (бацали) или на земљу крај извора светиње. Од како се почну частити, до мркле ноћи тако траје, а млађарија највише игра и нјева, а више пута бп и слијепн гуслар дошао на тај дан, па по неку јуначку пјесму отпјево уз гусле србадији, храбрећи их и улнјевајући у њих наду на бољу будућност. Како гођ похађа ту светињу наш српскоправославни околнн народ, тако и мухамеданцн са својим женама долазе, те се купају, умивају, новац бацају, и око гроба три пута пролазе, и велику моћ приписују, да им може помоћн као и наш народ, зато је до данас многи болесник отишао својој кући здрав. Ја сам још као дијете к њој долазио на збор са својим оцем евештеником, а био сам н н прије 2 године и расматрајући је, једва сам могао