Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 319

фор. а ђаци је добивају за 3 фор. Претплата и рукописи шаљу се уредништву. Листу јз власник и уредник Иикола Т. Кашиковпћ, сарајлија. Госп. Стева П. БешевиЂ, из Опљета позива на претплату своје четврте књиге г Лобрашими и игторијска драма у 3 чина с ијевањем. Дјело је посвећено српској омладини у Далмацији. Претплата се шаље писцу одмах. Цијена је књизи 50 новчпћа. Скупљачима иде 11. та на дар. Нада, илустровани лист са поучним чланцима и другим разним забавним садржајем, излази

у Сарајеву двапут у мјесецу. Издаје земаљска Влада за Босну и Херцеговину". Уређује савјетник Коста Херман. Цијена је годшпња 6 фор. Гласник земаљског музеја. Четири свеске чпне једно годпште. Уређује Коста Херман, владин савјетник. — Годишња ја цијена с поштарином 2 фор. Школски вјесник, излази у мјесецу један пут. Штампа се и ћирилицом и латиницом- Уредник ЈБубоје Длустош, владин тајнпк. Цијена је листу 2. фор. на годину.

ч и т

Ристо БлажиЂ. парох крњићки, протопрезвитерата сребреничког

рођен је у Крњићима 25. јуна 1837. Три разреда основне школе свршпо је у Сребреннци, премда се и код свештеника, којих је у оно доба у Крњићима, његову мјесту било око 9. — поучавао. Бпвши благочестпв и учен према оном добу, изаберу га сребрнички грађани за учитеља своје дјеце, које је звање вршио двије године. Иза тога, — како записник свештенички, од 25. новембра 1882. године гласи, буде рукоположен 10. фебруара 1863. за ђакона и свештенпка у (Јара]еву од Игњатија П. митрополита сарајевског 1860. Како, од овог истог митрополита има и свидјетелство рукоположења издано 27. Јануара и. г. онда се прије судити може да је тога дана рукоположен, а не 13 фебруара — доцнпје, како записнпк овог уреда гласи, јер није се свидјетелство могло прије издати, па после рукополагати. — У крбизи пописа свештеничког стр. 256 стоји назначено 10. и 13 фебруара 1863. Прим. уредн. Овај добри свештеник је мјесец и по дана био болестан од отока (дебела болест), који је толико напредовао, да је био сав надувен, те му и смрт зададе 24. јуна о. г. у 11 срти прије подне

У Л А. Опијело су извршили петорица евени-еппка: прото Алекса Поповић, Саво Дангић, парох факовићки Теодосије Поповпћ, Дпмитрије и Јосиф Блажићи из Крњића и саранили благоговјено уз учешће народа у сеоско гробље код цркве 25. јуна у 5 с. -послије подне. За пошљедњу по част покојноме, парох факовићки изговорио је надгробно слово о значају привременог овог живота и смрти, којом се сваки човјек по трећи пут рађа, ако га је упутно жпвио, истакнувши уз то и смирени живот, узорно свештеничко владање и понашање упокојенога. Заиста је и био омиљен не само парохијанима од 42—45 куће, но и сваком, с ким је год у додир могао доћи, према томе је и љубљен и поштован био. Свакоме је био брат и пријатељ, а своме народу, љубазни, искрени и прави пастир-свештеник. У њему је ожалошћена супруга изгубила вјерног и искреног мужа; син и кћери му, драгог и љубазног оца, а цијела породица мудра и примјерна домаћина — управитеља, који их је својим настојањем и старатељством знао и умпо снабдјети, како с материјалне стране да након његове смрти не оскудјевају, да се не муче, тако с чашћу и уважењем, да од стране народа имају то и после њега. Оче и брате свештениче Ристо, према твом ваљаном узору животу. „Блджж-ћ еги и докро Блажен ти покој и пл . иатт , !