Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 289

ми употребљавали метафоре и депо речима колико јасно п подробио описивали скојства, која су потребна за свештеничку службу, свето не даје још идеална пастира. Ми осећамо нужду у примеру, обрасцу, персонифицирању сваке идеје. А где смо дужни то тражнти? Ако је ко му драго био обрасцом савршеног човека, то он је био у исто то време и обрасцом савршеног пастира; јер немогуће је да идеал-пастир није састављао делове пдеалчовека, немогуће Је, да онај, у ком се јавило савршенство човечије природе потпуно, нпје био пастирем. Овај нови човек, овај други Адам могао је бити таковпм само кроз љубав. А хсао главни предмет љубави, служи оно, што је бесмртно у човеку. Дејства љубави, по овом, обраћају се тим начином на душу човека, дакле као благо душе садржи се у њеном препоро^ењу, а последње могуће је не иначе, него само кроз истину, јер питати душу . истином, пасти ју иа цветним пољанама уз тихо мирне воде морало је бити без престанка службом

савршеног човека. Оп је дужан био бпти пастиром. 4). Дух самопожртвовања Христова. Ово је таково расположење или својство душе, које води човека одрицању од света, да би живио не у себи и за себе, но у Оном, Који је за нас умро п по том васкрсао. Ово, без увеличавања и додавања мистичких учења о уништавању самога себе, јесте осгварење старог хришћанског нравила „ата певст" (љуби или воли, да се незна, љубав оставља се у незнању), тог истог правила, које није дозвољавало Томп Кампнјском да призна себе автором „Подражавања Христу", н ако је, у пстинп, ова драгоцена књига бнла од ње! а написана. Ова је тежња самоодрицању у суштини неопходни одсјај пастирског духа, који сачињава у исто то време његову главну добродетељ. И овде се као највећи образац за пастнре јавља Спаситељ, кога се самопожртвовање простирало до потпуног посвећена Себе на службу људииа, до давања за њих живота Свога. ће се).

ЧЕТИРП НУТЕВОЂЕ ДОВРОМ ЖИВОТУ: СТРАХ ВОЖИЈИ, МУДРООТ. ТРЕЗВЕНОСТ И РАД. Поука газде Онуорија Грушкевића, унуку свом Николи Григоријеву. (Наставак). моћник црквењаков

П1. Онцфргце. Да бп знао, синко, како да зарадиш добро, приповедаћу ти нашу историју, — приповедаћу тл о том, како је нама самима Бог помагао, да дођемо до иметка. Покојни деда мој био је врло сиромашан; није имао ни стопе своје земље, није имао ни баштице, ни колебице, и служио је у црквеној општннн као по-

као подцрквењак. Ти сам знаш, да нема на свету беднијег створења од црквеног миша и црквењака. Онај миш, који жпви у пољу на гомили жита или на гумну, не само да једе, да се насити, него тита више из шале често прогризе снопове и прави штету. А код онога, који у цркви, нема ништа, осим ако падне комадић и мрвица хлеба, који су донели богомољци на парастос. С тога 1*