Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 360

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Ч И Т У Л А.

Симо КовачевиЂ, трговац и подпресједник срп. правосл. црквено-школске Општине у Петровцу, у најљепшему ппијету свог земнога зкивота т. ј. у својој 39. г. а послије више годишњег боловања, испустио је свој дух на освитку зоре 9. маја о. г. Покојник је рођен у Петровцу 1850. оД усопших родите.л.а Оиме Ковачевића, прозватог Мостарца — ваљда што је из Мостара доселио — и Милице рођ. Вучковић из Петровца (ово је сестра познатога Гавре Вучковића, који је негда посланик и заступник босански код отоманске владе у Цариграду био). Покојник је био угледан грађанин, поштен и побожан срб-христјаннн, а свагда је радио на корист овдашње срп* прав. цркве и школе; због чега је и изабран иодпресједником срп. прав. црквено-школске општине. Он ни при концу свога земнога живота није заборавио св. матер цркву, него је, увидивши, да јој је звоник у слабом стању и да му је понравак неопходно нуждан, оставио у сврху исту фор. 100. (стотину). Покојникје, као што рекох, више год. (око 14) са здрављем, особито кроз последње три године слаб био, кроз које је вријеме доста патње претрпио. На посљетку, тако гаје болест била обрвала, да се је ријешио и операциј у претрпити, коју је заиста јуначки поднио и која је од 3 доктора на 26. априла о. г. извршена. Али промисао свевншњега не одреди му, да у кругу милих својих дане земнога живота даље проводи, па као прави христјанин науми, да се још боље припреми за своје путовање у други бесмртни жпвот; те пошто се је прво псповједпо и тајну св. причешћа примио, то на 8. маја, позове тројпцу свештеника, који над њим јелеосвећење изврше — прије подне а пред ноћ истога дана, позове своје укућане, те се са њима и са дотичним парохом, који је баш ради тога и дошао био — опрости. Ово опраштање бијаше одвећ дирљиво, жалосно и јако тужно, јер се брат са братом, жена са мужем, муж са женом, дјеца са оцем, а овај са дјецом за на вјеки тјелесно раетају и праштају Да је он и то јуначки издржао, впди се од туда, што, кад му је синовац ту т. ј. син Мијаилов -—■ Миле пришао и пољубио му руку, као свом стрицу, он се је насм1гјао и нешто му шаљиво рекао, чега се ја ејетити немогу, јер

сам и сам, као и сви ту присутни, плачан био. Спровод одређен бијаше на 10. маја, у два сата по подне, којем прпсуствоваше множина народа, чиновнпка и странаца бијаше, као: Вајо Срђановић пз В. Вакуфа, Манасије Маринковнћ из Санског Моста, Соколовић из Бихаћа и т. д. Тјело покојниково опојано је у овдашњем Храму парох. Св. Ап. Петра и Павла од надзпр. прст. НовакоЕића, г Нургуза, Н. Иваковића и Н. Новаковића. На опијелу а по св. Јеванђељу надзиратељ је држао сходан говор, приликом кога многа се суза од присутних, који их је била пуна црква, и нехотимично измакла. По опијелу и последњем цјеловању, спровод се ]е упутио из цркве кро;! варош у подпнуном реду. Одмах за дитијом пшла је овдашња срп. прав. учитељица госп. Крапћ са својом школском дјечицом, пак онда госп. Пејић учитељ такође са дјецом школском, и после свештенство, а иза носила, ишла је множина народа и овдашње чинов ништво са пог. госп. Предстојником Матасовићем. Тијело покојниково сахрањено }е и предано на вјечни отпочитак матери земљи у њена ледена наручја у варошком гробљу званом „Трешњице" које је близу Ј / 2 сата из варогаи удаљено. Овђе ми је прпмјетити, да се одмах близу вароши, код опћинске куће, која је прије за жандарију служила, могао узети врло лијеп и одвећ јевтин комад земље за гробље, само да је споразум био међу ондашњима, тпм лакше, пошто је исти комад, ако се не варам, био онда својина садашњег предсједннка опћине г, Јове Креце, али гата би, последња првој не одговара, и што прође не стиже се. Ово напоменух само за то, да треба добро пазити, да се добра прилика не би пуштала да џабе пролази, јер она се ријетко дочекују. Покојник је оставио иза себе уцвијељеног му јединца брата, овдашњег уваженог трговца Михаила Ковачевића, синовца Тоду, ојађену супругу Савку са три кћери : Даринком, Ооком и Станом, које нека премилостиви творац и пода тељ свију блага утјеши и укријепи, да своју тугу трпељиво сносити узмогну; а милом покојнику нека дарује своје вјечито блаженство. У Пстровцу маја 1895. Н-

Прва ерпска штамцарија Ристе Ј. Савнћа у Сарајеву.

*