Босанско-Херцеговачки Источник

Стр 372

Б.-Х. ИСТОТНИК

Св. 10

Сад чи у каквом случају не може цена жита и ракије да падне тако ниско, као у она времена, кад је у спахије родила добро и пшеница и раж, — сабере, сложи у камаре, ето видиш купаца и нема. „Купи Чиво, пшеницу", говори спахија, догаавши у град да тражп купаца. — А на што лш је, одговори Чива, шта ћу с њом да радим ? Овде у граду, и по селима има је сваки, — куда да је носим? У Лавов? Тамо се амбароки ломе од пшенице из суседних места. Што пак да најимам под(Наста воз на ризику! —• Жита је много било а биће га и сувише, јер од старих времена народу је требало мање, земља се одмарала дуго и родила је добро. Тада је имао сваки жита на продају, — и спахија, и свештеиик и се.љатшн. Видио сам, како је један-пут мужик довезао к нама на посад 6 мерова ражи, сви Чивути трговци обилазили га, - нико ни да погледа на његов товар, ои, бедник, једва је тек променуоражза неколики грумена соли. Шта је тада било да се чини са жнтом ? Ље се).

АПОЛОГИЈА ИСТИНЕ 1 !.Л II Приговор на дјело Р8усћо1о §чо 1шШаи *е ргоГеааЈонс г. Хамопа. Од Јована Шарића, свештеника. (Наставак). Сила Бога немоли, и то је све; с тога ( и свој живот, зато је и потребита војска: да или у неколико, код другијех у свијету, ( одржава мир п ред у земл-.и. а одбрану постају и нека мудровања, док та ие : с пол.а; а да се то све сврхпи, нарелба је постигну врхунац, или не постану болестно : одозго, а што је озго, то ни г. Хамон ии психитичка; свакако свршуЈу трагички, пикако са впшпм значајем; јер код такнпјех исчезне чувство Божанства, а тим егзистенција животности човечије, чеса ће мало бити и код г. Хамона, и то нам Је све, шго нам је противу њега као зла оцјењикача војске. Чудновато је и код Наполеона; и т[)ећп свршио је управо трагички, кућа и владавина му пропала. За узрок смо гсазали у. . . . У силу Бога ништа радити не треба; али силници или психисти зато неће да знаду. скршетак им је као и и]>оћеранпм Илирским краљевима или мало другчнје; ал 1 свакако трагч1чкп. Вшие пута војска радп у многим добрима па и у томе, а то зато, да сруши силника, па често пута даје

ти ко други може срушити. Дакако, и овдје један доказ внше, да Библија има право оно, што вели о силноме и нејачем, чему ћемо и ми нашу надодати: у прнродн нема скока, или другим ријечима, што се диже, пада, што пада, то се диже, нејачи на дјелу Бога, постаје јачи, — не пада. И у дипломацији је тако: ради, })ади, пада и свршава свакако. Велики дипламата Ви.змарк и љубптељ многијех мудријех глава, при свем бистром мозху, бјеше се заплео с Ватиканом; али га је из тога велшси му ум истргао. Велики Глестон у томе бјеше сретнији. Незнамо да ли ће бити г. Хамон такове среће с војском. Код свију религиозни фплозофа па и не религиознијех, Бог је све, вјера тврда као граинт а драгоцјена као брилаит; кардинална^