Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 371

Никола. И учинио је зар тако, по свом, ђаво ? Оиуфрије , Да, учинио је, премда и није било дуго; доћиће време, и већ није далеко, кад ће се нага парод освестити и прогледати, и као што је с божнјом номоћу изишао из госпоцкога ропства Чивуцкога, из ропства велике и немилостиве госиође — ракије. Никола. И заиста је госпођа! Онуфриуе. Сад је она велика госпођа! Реци ми; шта не може да учини ракија? Јели човек намислио да убнје човека, ближњега свога — без ракије нема куражи: хоће ли ко да запали комшију, да учини друго какво зло дело — ракија је помоћница; без ракије се човек код нас не рађа, не женн, не умире; без ракије се не садене камара на њиви, нити пласт на ливадама, нити слама на гумну; без ракије не купујеш нити продајеш увек је она прва и при сваком делу извршитељнца и саветница; и сви људи, градови и села, њој служе и за њу раде у зноју лица. Заиста је велика госгкфа! Ми плаћамо њој по два-пут, три-пут више него цару, а она и већу власт има и царство Је њено веће него самога цара. Никола. Па шта је било са друштвом трезвености, са онима свима, што су већ дали обећање, да неће пити и били се уиисали? Прииоведај даље, молим те деда! Онуг/Јрије. Чекај од почетка ћу ти приповедати историју можне госпође ракије. Кад смо ми потпали под Аустрију, народ је наш био врло сиромашан, прво и прво, ол јаке невол.е, што је трпио од спахија, за тим од пијанства. Цар Јосиф обишао је сву Галицију и ужаснуо се, кад је видио ту невољу нашег народа^ какве нигде није било, ии у једном мјесту

његове царевине. Питао је своје министре и чиновнике, шта је узрок тој грозној нево.љи, и тада један од њих, истинити и верни слуга његов рече: Ваше Величанство! Галиција ће бити најбогатија земља у целој вашој царевини, јер земља је у Галицији добра, плодна; њива и пашњака има доста, има много шума, соли, гвожђа и свега има у изобиљу игто је нужно, — треба само дати народу да зна читати и књига, да не буде слеп. Али писмености у њега не може бити све дотле, докле Чивути седе у крчмама, што гуле и залуђују народ, опијају га и одвраћају од писмености. Чнвути ето живе са незнањем и слепоћом народа! Кад Хоћете, Ваше величанство, да подигнете народ из те погибели, — заповедите одмах да се оснује семннарија за изображење добрих свештеника — нек се обучавају у њој најспособнији из свештенства, а за тим издајте указ, да ни један Чивутин не сме трговати ракијом. ГСад се продаја ракије узме из чивутских руку, а из семинарије изиђе доста вал.аннх и учених свештеника — писменост ће се без муме раширити у народу, народ ће подићи себи школе, иросветиће се и мало ио мало обогатиће се на славу". — Цар је учинио и једно и друго: основао је семинарију, и подписао је указ: да ни у једној крчми по целој Галицији не смију чивути продавати ракију. Губернатори објавише тај указ по свима градовима и селима, а Чивути почеше са спахијама мислити: штадараде? шта им ваља чинити? „Кад ми изгфемо из крчама, и народ престане да пије_, коме ће те ви, господо спахије, да продајете ракију? А од старина није било тако, као сад, код свуда просецају земљу жељезни пугеви и пара днже тежине на сто врста у један дан.