Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 370

Б-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

ство у Америци. Јако се оно било тамо укореиило, народ се одао аићу сасвим и осиромашио је. У то време Господ ули спасоносну мисао једном тамошњем свештенику, по имену оцу Матији. Он је основао у својој парохији дотле нигде иечувеио друштво подименом: „Друштво трезвености" и почеше се у њега уписивати бол>и људи, полажући завет или сасвим да не пиј.у ракију и друга шпиритуозна пића, илн да га употребљава само с највећом умерногаћу. Ствар је пошла на добро. Мало по мало по свој Америци у свима без разлике градовима, и по селима, основаше се такова друштва, скуиише много новаца, почеше штампати н раздавати забадава књнжице о трезве иости и умерености, народ се поправип иробудио, и сад су Американци не само најбогатнји народ, него и у наукама, вештинама, ^у сваком занату, у трговини нрви п никоме не уступају. Из Америке се та лепа замисао о „Друштву трезвености' преселилм у Енглеску, одатле у Немачку или Германију и најпосле к нама. Тада н наше консисторије разаслаше свештеницима указ: да опомпњу народ ио свима парохијама, да и наши л.уди склаиају међу собом друштва трезвености и умерности. По свима градовима и селима уписивалн би се са во.љом, желећи да се издају за то књиге, и сваки, који би долазио у почетку у друштво, најпре бн се приуготовио у цркви исповедивши се и причестивши се, и за тим бн се заветовао, како је ко желио, или само на умерено употребљавање ракије и других- шпиритуозних пића, или пак да се сасвим од њега уздржава. На позив пастнра својих, одмах се одазвала множина народа: свуда по градовима и селнма зарекоше се не пџтн, а много је

било и такових парохија, гдје су сви парохијани приступили к „друштву трезвености". Обично давао је завет у почетку сам свештеникса породицом. доцнпје зарекли би се старији људи, певци и боље газде, а за тим мало по мало примером њиховим по1>оше и свн други. И отпоче у народу нов живот, иестаде туче, сва^е и крађе, људи постали људима! Пикола. За што сад о сличннм друштвима нема нигде ни гласа ? Онуфрије. Ствар је угушена, а за тим је и сасвим умукла. Никола. Е, шта су завети, обећања, — ништа нису зар помогла? Онуфрије. Нису помогла. С тим се догодило по реченом у Евангелнју, у причи спаситеља „о добром семену н кукољу" , . Човек је посејао на пољу свом добро семе — пшеницу, а кад људи поспаше, дође његов непријатељ, ^аво противник божији, зао дух, п посеја по пшеници рђаве траве — кукољ, и пшеница угину... Тако и овде. Свештеници су нагаи учили : Лзуди — Јсрпшћанп, не ппјте! Пијанство је ваша иропаст! Ракија је извор сваком злу, узрок наших несрећа сиромаштва. нужде. И људи су послушали, промислили о том: „истина је, света је истина"! Изишли из цркве, а о том мисле дошавнш кући, још боље размислише и пресуднше, да их је свештенпк добро учио, како треба и ваља, по хришћански, — и отпочеше ићи у цркву, да се покају, исповеде и заветују. Ђаво се уплашио, да су свештеници намислили да разоре царство његово, прорачунао је такође својим умом и разумом и рече: „Не може то бити, да моје царство пропадне; имам номоћнпка, они ће настојати да посеју кукољ међу пшеницом и од тих завета и обећања ништа неће изићи".