Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 378

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

јелити на два дијела: а). о учењу ријечју, б). 0 учењу дјелом. а) 0 учењу ријечју. У овом дијелу главне су тачке: I) утврдити народ у вјери;) 2) показати, што ће учити и одакле; 3) на какав начин, гдје и када. 10. Утврдити народ у вјери. Учити народ, дужност је како епископа тако ието и презвитера. Ову им је власт дао сам И. Христос, када је заповједио апостолима својима, да не крсге, само него и да уче, и то прво учити, па крстити (Мат. 28, 19; Мар. 19, 15, 16). Доказује власт њихову и ап. Павле, ка да о себи говори: „Гор( л1н"6ј к/мгок^тк^в, , иц( ш ,изд8 нлмлгк, Јтрожн ,ни егг-к нр(дцио. (I. Кор. 9, 16, 17). Какш оукш прнзок^т-к, КТ1 Н(ГОЖ( н( к^рокдшд, кдкш ж( о'ук-4;егож! Н( (ЛК1ШЛШЛ : КЛКШ Ж! оЧч/ЖШДТТј пропок^длкицгш (Рим. 10, 14). Доказао је, када је Тимо тија, епископа ефеског, обвезао Ботом и страшним судом Христовпм, заповједпвши му: Пропок-бдУм МОКО. НИ1ТОИ К/МГОКр^.ИЖИ^ Н КЈЗКрЈ/ЛЖН^, ШК<Ш1И, ЗДПр(ТН, о"у/ГТО,1И [0 кс.лкн.чг долгот^рп^иплгк И оЈЈЧЖИ /Ц-К (II Тим. 4, 1, 2). Доказао је, када захтијева у опће од сваког свештеника, да мора од учити: С '('а кја [к^з&о крлтж, докрт, к8д(ши м&кнтм^; 1нсУсл Хрнтл, ПИТЛ1,И1 МОК((И к -брм, И ДОКрИ.ГГК о"уЧ(И ['(.11 'К (1 Тимот, 3, 2; 4, 6, 11, 16; 6. 2; II Тимот. 2, 2, 14, 15. 24; 3, 14; 4, 5; Тит. 2, 1, 7, 15; 3, 81). 11. Господ не захтјева само од пастира оваку дужност, на име дужност учења, него да паче, жестоко пријети онијема, који. му не врше. Искаће крв оних, који су погубљени а из рука немарних пастира, казнивши их жестоким мукама (Језек. У, 17. 18). Снн( ЧМОК^Ч -к! (Трлжд ДЛ^"К ТА ДО,»(8 1зрди,1(кУ, дл мишиши моко ш о"у [Т "к /Иои^-к, н козк^1ТНШН И,»ГК Ш /И(И(. Когдл р(к8 гр^шник^: [ЛКртГи о"уЛ1р (ШИ. И Ж( Н( КОЗК ^ЈТИШИ 6/ИУ, ННЖ( ОуК-бц ^ЕШИ, дм шкрдТНТ1А Ш П^ТН ГКО (ГШ /(Уклкдгш, И ЖИК-К Д(Т"К . Гр ^ПЈИНК-К о"убш погиешттј ко гр-бгб (ко(,и-к, кроки ж( егш ш р^ки тко(а бзиш,8. Тако исто и у глави 33. 8 и гл. 34, 10. И у новом завјету: Пр 'Гид (т -к го(подин -к рлсл тогш кт> д(нк, кт, онж( ни/ктт, и кп\ чигк, к-к онж( Н( к^тг, к рлггншт-к его по,1/И(1, и ч^стг егш гк н (к "<:рнк(/ии ') Ова поелан.а Тимотију и Титу, која су садржине паетирске, мора сваки свештеник пред очима имати и по н.има се поучавати

положнт-к (Мат. 24, 50, 51; тако исто и код Луке 12. 46 2 ). Ово, свештениче, прочитај и утувп! По што те Господ украсио благодаћу свештенства, то одговарај дјелом. Називаш се анђелом Господа Сведржитеља, и као такав дужан си безусловно проповиједати људима вољу и закон Господњи. Анђео значи вјесник, те баш ради тога свештеника и назива се анђелом, јер уста његова, као извор какав, морају бити пуна мудрости, од којих људи имају с пуно права искати закон божји (Малах. 2 6). Називаш се иастирем. Као такав треба да пасеш стадо своје. Штити гоњенога, лијечи болеснога, обраћај заблудјелог. Пасти друкчије не можеш него поуком по оному како каже пророк Јеремија: Н дд .н-к кллгк п .«тир(и по {(рдц8 Д10(/Ио8 н о"упд (8тт, клгк рлз^/ИО/И-к и оучжГЈ -и-к. Подокн^ ниж> зжцишит-к, инж( крлкслт-к ИНИГШ ,ИОЖ(Ш-К, Т0/1КШ МОКО/И-К КОжГИ/И-К КОТОрО( е (ТТ» НИ/1ГК, К((Ор8жГ( Сравни П. Кор. 10, 4; Ефес. 6, 17; Јевр. 4, 12; Прич. 30, 5; Рим. 1, 16; П. Тим. 3, 15; Псал. 118. 35; Дјел. ап. 20, 28). Пази на праведне и грјешне, јер те називају оцем, па као такав у самој ствари и буди таким свим ствојим варохијанима, препорађајући их проповиједањем истине и савршавањем тајана (I. Кор. 4, 15) Буди материњског срца и тугуј у срцу заједно са апостолом Павлом све дотле, док се Христос не смилује на њих (Гал. 4, 16, Мат. 22, 3; Лук. 14, 17; Јов. 3, 29). Проси, моли принуди, да уљегну, како би се дом испунио ЗЕанима. 12. У првим вијековита пастири су ревносно испуњавали своју свету дужност и препоручили гријешницима својим, да је исто тако ревносно врше: на весељенским и помјесним саборима утврдили су канонима 3 ј а к томе су својии посла

2 ) Приметити је, да наше свештенство врло мало или ни мало не цроповиједа народу, а то је баш и узрок веки одвратности нашег народа од цркве. Узвршили свештеник тачно проповједничку дужност своју, увидјеће какав ће усијех шостигнути, јер народ наш израдозналости у цркву иде, а не из побожности (?!*). *) Ни ово се не може цримјенути свима ни сваком крају. Ур.

3 ). 36. правило аи. говори: „Новоиостављени еиископ, ако из љености неби учио, нека буде одлучен, док се не ноирави". 58. пак правило: „Ечископ или презвитер ; који пушта у немар клир или народ и не поучава их у благочасти, нека се одлучи: ако пак устраје у немару и безбрижности, нека се свргне. 19. правило VI. вас. сабора: „Треба да престојници 1{ркава, а особито у дане Госнодње," поучавају сав клир и