Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 394

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

своје лијепе српске обичаје пзвршивати, а све на славу свемогућега Творца. Тако браћо моја, будите покории нашим предпостављеним властима, који одржавају сваки ред и поредак у земљи, јер ко не слуша власти, тај с-е противн божијој заповјести, јер што су власти, од Бога су постављене. И друго, браћо моја, међу вама ја опажам хрђав обичај, што се је на жалост укоријенпо, а то је псовка, коју чујем и од ваше дјеце те псују, свете предмете наше вјере ; а од куда би то дјеца ваша знала, да нијесу чула од својпх родитеља и својих старијих? — Зато вас, браКо моја, кумим и преклињем, да одустанете од оне зле навике, коју сте уобичајнли, и немојте псовати, ни Бога с тијем вријеђати, јер данас чујемо врло добро, шта се по свијету догађа и како Бог казни народе земљотресом, гдје ј читаве вароши пропадају од гњева Божијега у ј

земљу, и млога снротиња остаЈе оез крова и нигди ништа, а то је све за гријехе људске, које Бог шаље; зато одустаните браћо и немојте Бога на гњев наводити, него се владајте пристојно, часно и поштено, пак ће нам тада ова наша св. Завјетина крстоноша срећна и корисна бити, и Бог ће нам сваку срећу на корист наше душе и тијела дати, и биће нам у свему напредно, Амин. После тога било је обично српско коло, које је трајало до саме вечери и захода сунчаног, гдје је трајало весеље, а често је и ситна кшпа роеила тога дана и коло прекиде, али је народ био у свему задовољан, нарочито са братинским и усрдним дочеком г. проте Јевтимија и његова сина г. попа Алексе Ђуровића. Жпвјели оваки родољуби српскп

! I

Михаило Ранковић, парох—синђел.

НАД ГРОВОМ старца Херцеговца Антуна ВулетиЂ-ВукасовиЂа. Нариче уцвијељени син Вид.

Усне су ти ка' студена ст'јена, Бабо мили А десница, света работница, Мрамор-Ками! Не чује се у цик рујне зоре Шапурење светих молитвица, Добри бабо! Не чује се више о сутону Разборитог' твога разгОвора, Тјешитељу! Гдје си оче, наша узданице, Празно нама! Озови се, зашто нам' зан'јеми, Куку мени! Јесил' умро, што те овђе није?

Укажи се црној кукавици, Куку мајци! У име Бога два те сина зову, А уза њпх кита унучади, Куку ђедо! Умро си нам' и више те није, Мили Оче: Ал' ће живљет твоја успомена Докле буде нашега племена, Поштењаче! Води синка из рајскијех кора. Добра душо! Ти га води преко хитрог' св' јета . . Душо света! У Корчули, дне 8. јунија 18У5.

М А Видим село, видим наше брдо, У дно брда Спасову црквицу*) Око цркве то камење тврдо, А ти. гледаш у црну земљицу . . . *) Гробље у селу Брсечинама

Ј Ц И. Спокојан сам у криоцу санка И тјеше ме неке рајске р'јечи Као, да су њежна успаванка Ил' да звонце са небеса звечи . . .