Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Отр. 411

„ругии," — запста звјерекп! Мајка, отац; брат, сестра, син, кћи; кум пријатељ и рођак, а по највпше домовина, плива у мору крви, у вртлогу пропасти и бунб,, — анархистима, па и најмањим њиховијем појавама, зар да се најстрожи е нс суди ? Око тога, не баш просто, ургирамо не буде, тада најсмјелије можемо ускликнути свему,„Пропаст г к ткои\к од-к тгке Изрдн/\н>! г- ? ур. Проговорили смо двије с Библијом, а двије од памети; Виблија говори као апологија, а памет као памет; али свуда смо нашлн- „ сједи криво а с.уди мраво ," јога боље: „сједи с миром би%е бољс." Озбиљним читањем и проучавањем Библнје, добија се увијек што ширији и јаснијп појам о Вогу, а Бог је руковођа и војске и ратне среће. Читањем Библије, добија се што моћнија снага у морално —■ религиозноме погледу. Дивна је изрека вјеровања Еванђелиста Матеја ... „{Т.шпп* Г/1ЛГ0ЛН5 калп*: лш,е имате к-крВ ако ЗЕрно гор8шно, рсчете гор'к сеи: преиди от8д8 та^ио и преидггк: н ничтоже невоЗ/ИожниЈ е8детт> калпч" (Мат. гл. 17. ст. 2(Г) Потврдити Еван^елистов доказ имадемо аподоктички у молитви великога зналца и природо испитаоца Кеплера: Велики научењак Кеплер моли се Богу и говори овако: Захваљујем таи славоришељу мој, гито си ме таи удосжојио, да се радујем свом производу и гордим дјелима Твојијех руку.\Ја сам дознао величину Твојијех дјела, у колико је мој ограничени дух могао разумјеши Твоју безконачноста. Ако сам ја казао тимогод недостаојног, Тебе : ради славе своје — опрости ми најмилосшивије и (Цит. •Лазар. Т. Перовић акад). Све се свезује једно с другим. само да се дође до резултата, користн до човјештва. Свуда се у томе види више мање прогрес па и код животиња, код некијех људи тога нема, а то су људи, које смо узели за предмет и њи обиљежили евојпм

заслугама. Кеплер велича Бога, захваљује му као своме створитељу, казује за дознавање руку његовијех. и т. д. Када је тако, тада је јасно да су владаоци, влада па и војска дјело руку Божијих и воље Његове. I 1 . Хамону то тако није, већ њему је све напротив; војска му је категорија људи одвојени од осталога свијета, са неким антисоцијалнијем карактером; војник нема своје индивидуалиости; он је само један дпо огро.многа ратнога механизма; извршује само наредбе својнјех предпостављенијех, па биле чак и глупе или вечовјечне војник је једна животиња, дреснрана 1 ) да ради само оно, гнто му се заповједа; да нема војник шта другога до бруталнијех животинскијех истихата; да је милитаризам један извор небројенијех злочина и т. д. зато да треба милитаризам утаманити. Заиста тај је тон кј>упан, тежак, за деветнаести вијек, када филозофија, религија, морално богословље, физика, математика, астронамија и све мора да умуггае пред тако оштром осудом војсше „ дресирана животиња а , Ми баш писмо ни зналп шта ће то рећи г. Хамона г дресирана животиња". те смо баш на срећу нагалп једну руску књигу и бага то, што се говори о дресирању живо гиње у њој. Како се натраг 21 година ппсало у Русији о дресираној жпвотињи, али не нојсцн као морално-државном тијелу, ево тога чланка у извору он гласи: „ДрЕсироклнУе жикотнм^Тк (ллолигетическУи очеркт*). посл-кднсс крел»А /иножно не <илло кетр^ктит-к ниден (?) кдторн-к бклекишик ? одностроннилгк литерУалистичкилгк напраклЕнУб/ИТч., пе признакот д8\окностп пси\иЈ ) Натп ријечник дресирана животиња. Опредјељењк. Изучавање или вјежбање животиња н. пр. дрееирамо пса за лов, коња за јахање, теглење и т. д. Драсура неправедност употребљава у војсци, када је говор у изучавању регрута, Писац