Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 421

спмволпчнијех књига и црквених писаца. Из књиге о презвитерскијем дужносгима писац вади јел,ну цпглу реченику; (<л&кити јо п-рл^-о.и и тр(„ јто .ит! "Гср^н долж(н-ћ бЈтг^ј а у њезиним првим главама ^ако је детаљно, тако красно разређена ова света дужност свештенпчка, да не може чини ми се —■* куд боље бити. И св. Јован Златоусти у IV. и V. гл. својих шест књига о свештенству на свој златоусти начин говори о проповједању, а он може да послужи као капа-

цитет и свјетској, а камо ли црквеној књижсв ности. Мени се све чини, да је писац овога чланка једно хтјео, друго започео, па му онда испадо нешто треће, што се зове: „Пош'о не стиг'о I" 1 ) х ) Ма да је критизирање и полемика у нашему листу искључена, ииак пропуштамо овај „ноговор" младога писца јавности,- ради умјесног му разлагања, молећи писца чланка „Значај и тлотареба прииовиједања " да се не л>утн, јер умјестан приговор свакоме може од користи бити. (Ур.)

ВИСОКОИРЕОСВЕШТЕНИ ГОСПОДИНЕ, МИ0Г0-ЗАСЛУЖНИ НАШ — АРХИП АСТИРУ! Говорено Њ. В. митрополиту Николајевићу у Б. Дубици. Провидност и свемогућност преблагога Вога, добра воља и Патриотичка л>убав, као и света дужност Вашег Високо-

преосвештенства, — пак свеопгата пажња п жеља духовне вам дјеце, миле Пастве Ваше — Српског православног Народа донелајеВас овђе, на нашу велику радост и пуно задово,љст»о у средпну иашу! Благочестива и Христољубива, пак родољубива ово — мјесиа срп. прав. Црквено-школска Општина. у Славу Бога и крста Часнога, на дигсу и понос светога нам' Православија, — Те велике Васељенске Православпе цркве — цркве Христове, — подигла је себи овај велељепни св. храм, дом Божпјп, дом молитвени! Саградила је велпм, као што се ево види, — овај српски спјон! И предобри је Бог својом милошћу моју маленкост толико узвисио, те сам ја сретан, и пресретан да на прагу овога српског сиона ново подпгнутог, којему сам ја са дозволом и благословом вашег впсокопреосвештенства дана 31. Аирила ове године и темељ освештао — у овоме мени милом мјесту са браћом свештеницима и милим Српским народом — п|>едус])етнем, и по св.дужности дочекам нашег мплог Архијереа — т. ј.

вас високопреосвештени господине, много заслужни добротворе и добри оче цркве своје, народа свога, народа Српскога! Предајући, са дубоким поклоном, и срдачним цјелованијем вашу св. десницу — овај светп часни. крст, у свете руке вашег Високопреосвештенства, —- са којим ако Бог — да, да сутра као одре^енн дан, благословите, освешгате и троношате, са проиисаним својим св. Архијереиским молитвама — Овај свети Храм Божији да се и у њему пропоје св. литурђија у славу Божију и да по примјеру као достојнмГ замјеник светога српскога Савве — благословите народ свој — збор српски. Са пуном радошћу п весељем, изјављујем вашему внсокопреосвештенству, велико одушевлење и задовољство Српског православног свештенства и народа на томе — што је ваше високопреосвештенство саизвољело своју очинску љубав исказати, пак сте под своју дубоку старост на овако далеки пут из престолнице своје одважили се путовати, и овамо у ове доста далеке крајеве своје Богом спасајеме простране Архиднјецезе доћи. да се од-зове -— те врло скромној жељи и спновљевом позиву народа свога,