Босанско-Херцеговачки Источник

Св П

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 423

уважавати и са њом се дичити; јер ко вјерује истинитога Бога чистпм срдем, истином љубави, — ономе Бог и помаже, благосиља му плод и род, и неда му за навијек умрпјети. На данашњи дан — на дан општег прав. весеља и славе, отворпмо један другоме срца наша . . . Видимо, јесмо ли мирни са савјешћу; јесмо ли помагали немоћна брата свога, јесмо ли болне лијечилп благпјем ријечима, да се надају на Бога; јесмо ли били у закади са браћом својом; јесмо ли радили против рода и пленена; јесмо ли хулили Бога и вјеру; јесмо ли шта неваљало учинили, што би могли нанијетп штету и себп п народу своме . . .??? Када све видимо, зарецимо се брећо мила ■ — зарецимо се, да је Србин Србину свој; да ће брат брата потпомагати, а не један другога обарати. Господ се диже из мртвијех, па треба и ми да прогледамо новијем очима, очима жнвијем, јер доста смо били мртвн. Вријеме је браћо! Вријеме, које брзо пролази а за собом носи клицу било добру, било злу. Које за кајања, треба још сада да се покаје; — Јер сада је живот нови, који нам будућност одређује. Отпдимо на гробове нашијех 1 ; .едова' ^прађедова, закунимо се прахом светијем, даћемо се љубити. — без разлике вјере; да ћемо брат брату бити у помоћи и запојимо им: „Хрисгос воскресе"! Нека се и они спремају, -јер ће наново оживити. у вечој слави и блаженству. На гробовима нашијех праотаиа закунимо се истинитом љубави, да ћемо свој рол и вјеру иоштовати, до задњега часа, па се радоснЈ помолимо: „Ускрснућу твоме Христе Спасшељу, пјевају анћели на небесима, и нас на земљи удостоји да чисгим срцем тебе славимо! ц Амин. На духове. Благочестпвп хришћани! Спшао је Дух свети у виду огњевих језика на Христове апостоле. те се тијем испунило Христово обећање: послаћу вам утјешатеља Духа, који ће вас умудрлти. Апостоли су били искупљени на молитви у "једној соби, наједном зачује се хмас као духање-

силнога вјетра и испуни сву кућу, ђе апостоли бијаху. Чим су се напунили Духа светога, почели су одмах говорити разннм језпцима; јер их Дух свети на то упућиваше. Апостол Петар пред искупљеним народом у Јерусалпму, поче проповједати распетога Спаситеља п на његове духовите рпјечи, пријеђе одмах у Хришћанску вјеру хиљаду људи. То је била прва општина Хришћанска, који у Христа вјероваху. Затпм се апостоли разиђу по свијету, проповједајући и крстећи људе у име Оца, Спна и Светога Духа. Као гато је ДуХ свети задахнуо апостоле свемоћном силом, тако смо и мп задахнутп духом — душом живом. И 3 док смо живи, душа је у нама, а чим умремо, душа оставља тијело и враћа се своме Творпу. Када је душа преча од тијела, када од тијела немамо никакве помоћи; јер од~ тијела постане на,јпошље земља и прашина, зашто се онда браћо, не старамо више за душу, него за тиј ел о ? Видимо, да нам од тијела нема помоћи, и опет се толичо бринемо за тијело, а ду'"а је многоме споредна ствар! Немојте тако браћо! Зар се не сјећате, кад нам ко умре. па био отап, мати, брат, сестра, највећи пријатељ или добротвор, чим издахне, сваки од нас виче: „ Носитае, носмтае мрца из куМе, видите, да се усмрдио!" Зар то вије истина? А, док је дугаа у тијелу, тпјело одијевамо и задовољавамо свјетским сластима, и царица душа гола нам је! Због тијела једемо и пијемо, а због душе некемо многи да помажемо оне, који помоћп желе и траже! Када ми од Бога просимо, да нам да здравља, среће и напретка, то смо и ми због наше душе дужни давати неку помоћ онима, који помоћи траже; дужни смо понешта од своје зараде давати, како за снромахе, тако и за добротв ^рна цијељи, иа ће нам душа спашена бити. . . . Ко воли ноћ него дан? — Ноћ воле само непоштенп људи, којн су огрезли у разним гријееима; воле они, којимаје п у сред дана мрачно; који отимају туђу муку