Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 424

в.-х. источиик

Ов. 11

и невољу; воји краду и убијају. Ето њима је у свако доба ноћ. И они љубе саио оно, нашто се поштени људи гаде. Који живе у мраку. љима се чини, да су у животу, алн они су мртви, јер су свој дух погазили. Они се осврћу на тјелесне жеље и наслађују се у њима, а дух им непрестано по тами хода. 0, неваљали и лукави срцем! Зашто пљујете на светињу, зашто бјежите од свјетлости, за што не живите духом и истином, за што идете странпутицама, за што не идете за хришћанским предводитељем, који умиљато збори; Ћ Ја сам живот, пут и истина\ и Дан воле они, којима се дух узнио, над тјелом, којн су далеко од мрака и таме, који раде онако, како им душа жели и осјећа, који се наслађавају само у ономе, што је узвишено и свето, — што је више од тијела; који се заносе духовитим дјелима. Ших је Дух свети умудрио, те им је душа премудра, душа разумна, душа блага, душа права, а овијем даровима били су овјенчани сви пророци, Ножествени апостоли и мученици, који су имали еднаку силу, једнако сједињење, једнако поклонење светој тројици. За то браћо Хришћанска, када видите, да без душе — без живота не може ништа постојатп, треба да све изгуоите, а душу да очувате. Како сте дужни душу своју очувати, тако је дужност свакога од вас, да се старате и за душе другијех људи. Иетина, свештеницима је повјерено, да се они старају за спасење, душа своје повјерене пастве; али и сваки Хришћанин треба да воз;и бригу, о спасењу душе другога, радећи онако, као што чланови једнога тијела чине, да једно другога потпомажу 1. Кор. 12: 26. Свети Јован Златоусти говори овако онима, који мисле, да не треба да се старају о спасењу душе другога: „Кад је јање твога сусједа рањено и лежи на путу, зар га ти нећеш подићи и јавити за њега сусједу? А зар мање вриједи душа другога, када ти увидиш, да је он.ч рањена, или је пошла неправим путем?! Када пламен обузме кућу твога сусједа, ти не можеш мирно посматрати на ту несрећу; па за што, да те ни мало не дира у срце стање

другога. кад га је обузео пламен рђавнјех тежња? И још ако хоћете, можете више него ми један другога поправљати. Ви више времена један с другим проводите и боље него ми један дру гога пазите". (толков. на посл. Јевр. бесједа 10). Данас, на дан велике славе православне, када је дух свети сишао на апостоле, паднимо на кољена н завапијмо вјечн >ме Творцу, да нам опрости прегрјешења, да и нама пошаље Духа светога, те ко је у заблудама, да прогледа духовним очима. Дух свети напуниће нас силом и снагом духовном, ули ће нам свете наде, послаће нам вјерног анћела чувара, свијех ће нас искупити у царство Своје, опростиће онима, који се у њега надају; с тога се поклонимо нераздјелној Тројици, јер нас је она спасла Амин. На Петров-дан. „Пнсн ОКЦМ /ИОА ПДГИ ИЗКрДИНМА .ИОА, ПЛШ /4ГЛНЦМ /ИОА а . Благочестиви Хришћани! Олаткијех и божанственијех ријечи, које је преблаги Христос рекао своме ученику Оимону Петру, кад га је запитао: „Дзубиш ли-ме?" Иа када му је апостол рекао: „Ти знаш Господе, ако те љубим". На то му је Опаситељ одговорио: Паси овце моје, паси нзбране моје, паси јањце моје!" Ове рцјечи нијесу се односиле само на апостола Петра, него је тијем Хриетос упитао и остале своје ученнке и апостоле, и дао им власт да чувају стадо словесно наЈСветијега међу светпма, — да, чувају све људе, синове небеснога Оца — Бога. Христос им није казао само просте ријечи, него им је сам најприје примјером иредњачио, умудрио их је ев: Духом и дао им власт, да могу вршпти дјело велико, дјело најсветије, да сви људи познају једнога, правога, преблагога и на^љубезнијега Оца — Бога, да га хвале и славе ш нмн^ и до к^ки! Отворимо Еванђеље! Нема ријечи, која не велича славна дјела великога учитеља над учитељима Христа Спаситеља; нема ријечи, која нам неби доказала