Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 426

Б.-Х. ИСТ04НИЕ

Св. 11

— Од „Вулића — моета" баци се на лијево п ттођи испод два брдашца, а кроз шуму зваву „Градина;" та шума добила је своје име по развалпни, што се у сред шуме на повисоком брду налази, а зове се „Хргина — Гради^а". Пут стрменит и бреговит, па борме доета и неуперан, довешће те из села Обровца у шуму „Шљепачу," отален рјечици Сратинској. Онда, брале мој, окрени уз једну страну покрај куће једног римокатолнка, и ето те у шуму „Кумбарушу," која је кроз ове двије године сва исјечена у кору, и сад се на ново брижно гаји. — Лзашавши нз „Кумбаруше," пред тобом ее пружају равна села, поља и ливаде. Па кад то брате видиш, ту Божју љепоту, онда ти и нехотице напV на ум ријечи свете матере цркве, па их од милине у себи тихо изговараш и пор-ш: „Јако возвеличнБтасја дјела Твоја Господи всја иремудростију сотворил јесп"! Слава-тебје показавше му нам свјет!" . II јели љубезни мој Србине, кад разгледаш све љепоте и красоте у природи Божјој, зар да не занјеваш ону цара Давида? — 0 брате хвали Господа! . . „Хвалите ГосПода с небеса, — Хвалите Га на висини светој, — Хвалите Га анђели његови, — Хвалите Га све војске његове, Хвалите Га сунце и мјесече, Хвалите Га све звпјезде сјајне, Хвалите Га небеса, И све што је на више небеса, Нека хвали свето име Божје, Јер Он рече и свијет се сав створи, — Он постави све и за довијека, Закон даде свему на свијету, — Хвалите Га све бездане свјетеке; Ог&љ и град нек хвали Господа, Снијег и магле и вјетрови силни, који врше свету вољу Божју. (,'ве планине, висп и хумови, Ове дрвеће, и сви кедри земал.ски, Сви звијерови и сва стока лиетом, Ове бубице и птица крплата, Сви цареви и народи земаљски, (Јви кнезови власти и судије, Старци, дјеца, момци и дјевојке, Пека хвале сви нме Госиодње, јер само је оно узвпшено, — Славе Божје пуна су небеса Псалом 148). — Прво село до Кумбаруше јест Јелићи, лијеио и плодно село. У овом селу на десно об.1ли ријеке Гомионпце,. а на граници котара приједорског и бања лучког ностоји света мати црква, врло сгара, од дрвеног материјала, Предање каже, да је и одприје на истом мјесту црква била

па се 1815. срушила. Побожна околна Србадија начини данашњу цркву. Кум јој је веле био нека.кав Радиша, па се и данас по куму зове „Радишина-црква." Не зна се право кад је освећена, храм је пренос моштију св. оца Николе. Служи за двије парохије — „Јелићку" и „Градинску." Хвале је вриједно, што је ова црква врло лијепо ограђена, рачуни се брижно воде, а и чешће се отвара, него друге сеоске цркве у овијем крајевима.. — Из Јелића води добар коловоз управо на жељезну станицу „Омашки," а не 1 „Омарска," како се од стране жељезнички органа п званија зове. Добар пут са Омашког води на главну цесту, којом се иде у Бања-Луку, или Приједор. Впше те цесте пружило се је село „Маловица. Овосе село од окупације званично зове „Ла мовита, но народ каже „Маловица." — Маловица спада парохији „Бистрици" — Приједорском протопопијату. Иста се парохија пружа изнад споменуте прнједорске и бања-лучке цесте, а пспод шума: Лисине, Дубраве и Кршша. У Дубрави, а и Лисини има по једна развалина, које народ зове „градине." Ниже шуме Крнина, а нзмеђу рјечица Бистрице и Лушице, налазе се некакве етаринске рушевине — зване „ћелије." Народно предање каже, да су ту негда живјели калућери. Цркву имали су мало даље у данашњем селу Бистрици. То се мјеето данас зове „попова црквина." .Понова, за то, што је туда земљиште својима г. г. Петра и Ђорђе Зрнића, свештеник;а. Како сам — ма да ми наје пут туда био, ударио покрај те „црквине," а од куће мог пријатеља младог свештенпка г. Р. Л. Милошевића, то сам баш на истом мјесту затекао г. пароха II. Зрнића, гдје с мајсторима ћевши, да што Келије на брзу руку направи! Рече ми. да Не ту и цркву правити? — (С чијом дозволом ? Ур.) Неке године — мислим у 1892. нашао сам на тој црквини мали крстић од туча, с једне је стране распеће Христово, а с друге стране не могу поуздано рећи каква се иконица налази но рекао би св Ногородпца. Крстић се код мене налази. Мало се пође е поменутом бања-лучком и нриједорсКом цестом према Цриједору, и онда лелекне се десно млинарским путем у село Бабике, а онда у чувену Козару. Што јест, јест, од ку ће