Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 407

Христу нашеиг с вјером се молити, да би нас Дух свети руководио и настављао на сваку истину. Ова су два (срества као неки потребити лијекови: здравпма су чуварем, јер им здрави разум и вољу укрепљавају, а болесне са свијем оздрављавај у. И гако из лмддд : ка1цждж пимнжа о"уд1*шш 8/иогјцла та о"у/и8дрити ко (пл (Ж1е, к*рок>, гаж! ш Хригт^ 1и (о8г&. ЕогодУд - окно и полјзно сјт-к ко о " учж [К), ко шкличжТк), ко нспрмклжТк), к - ћ ндказднш, еж( кђ ирлед^: До сокрршж-н б У дјттј Е ожТи челок^кг ни к1ако! д"6/10 е/мго! о" уготокинт >. т . п. 'i имот гл. 3, 15, 16, 17). По све ће ово овако бити, када, се Господу с вјером молимо, и ако се тако будемо молили, тад ће нам Отац небесни дати Духа светога (Лук. гл 11, 13). 0 овцм двјема ср^ствима тврдо нас увјерава сам И. Христос: и ежг Дш,* ЧТО прожт; Ш Оцд КО Н/ИА Л10!, то (откори: дл про[.1ИКИТ1А ОтјЦЋ КТх Сн^. И НШ,! М!!Ш ПрОШТ! КО Н,11А ,ио!, (Јз-ћ [откорга (Јован гл. 14, 13, 14 и гл 15, 7). 16. Д). Чему ■ће учити и одакле. Свештенлци су дужни поучпвати народ вјери и закону. Под законом разумпјевају се законита добра дјела. Овоме двоме сам је Хри стос поучавао, и проповијед своју овако почео: поклнтна , н к^р^нт! ко клгг!лТ> (Мар. гл 1, 15). Па и сами ап. Павле учио је Јудеје и Јелине покајању и вјери у Господа И. Христа. (Дјел. гл. 20, 21). За покајање потребна су добра дјела. а за примање јевавђеља, вјера у И. Лриста. Ово се јасно може видјети из свих апостолских послања, у којима апостол излаже прво догмате вјере, а за тим закопе добрих д јела, по којима равнајући се, хришћапи би живили: цјеломудрено праведно и благочасно, одрицајући се нечистих и свјецких страсти (Тит. гл. 2, 12). Овако исто говори и цијело св. Писмо старога и новог завјета и цркв. учитељи, св. оци, шљедујући ријечи Божјој, научили су се вјери и св. животу: а по примјеру њиховом, еваки свештеник мора тако да ради. 17. Вјера је изражена у многпм члаиовима, у које су дужни хришћани вјеровати и исте исповиједати. Од тих чланова једни су главнији и иотребити за спасење тако, да хришћанин не

знајући исге, спасти се не може, 1 ) исто тако као што не може живјети без главних дијелова јтијела, н. пр. главе, срца и др. А другеније толико потребито знати, особито простим и радњом забављеним људима, јер се односе и проистичу из првих 2 ). 18. Сви чланови вјере, садрже се у слову^Божјем, т. ј. у књигама ст. и новог завјета, које је потребито знати, пастиру исто као учитељу. Чланови вјере, који су безусловно потребити за спасење, скупљени су у кратко на никејском и костатинополском сабору у једну цјелину у символу. Такови се чланови вјере садржз и у символу Атанасија великог, а посебно опширније изложени су систематски у катихизисима, из којих јесвештеник, који није изучавао богословска знања, дужан прије себе, а послије своје парохијане изучити. 19. Закон „Десетословље" такођер се налази у свештеном писму (исх. гл. 20) те пошто је урођено у природи човјечјој, то безусловно сваки хрпшћанин треба да га зна, и живот и дјела своја по њему управља. Десетословље је јасно протумачено у неким букварима и катихизисима, из којих сваки сеоски свештеник може своје парохијане учити. 20. Пошто се чланови вјере и десетословље у божанственом писму налазе, из тога проистиче, да смо ми слово Божје, т. ј. књиге старога и новога завјета, као извор, темељ, и као тачно правило вјере, добрих дјела, узели. Усљед т.ога смо дужни слово Божје проучавати 3 ) н из њега божанствене пстине црпитп и њима народ учити 4 ) 1 ) Међу првима одноои се: тајна св. Тројице, посланетво сина Божјег у свијет. спасење наше смрћу теговом, милосрђе Божје спрам човјека, који је згрпјешио, 2 ) Међу другима спада учење о праведницнма и грјешници.ма: опредјељеље нрвпх аа живот вјечни, а посљодних за муку вјечну; а оправдању подзакових и осталих 3 ) „Ишнтли! пшднТа ", говори сам Христос (Јов. гл 5. 39) л Ближ!ни ишитлвш.ји јкнд ^ жиа егш, кеб/И-к [!рдц!Л1г кзиш^тт. егш (Псал. 118, 2) (О томе говоре: Дјел. м. 17, 11; 1. Тимот. гл, 6, 3, 4,; Мат. гл, 13, 44, 45, 46). 4 ) „Дл е8д8тт1 м0к!(д па КТ ч (!рдц^ тко !.иг, и иикмжјши и/ин [мнм ткоа " (Второс. гл 6, 6, 7)". козглпголшш (лок!(л ,иоА к>ћ ни /И -к (Језек. гл. 2, 7). (лишншн (локо ш оу^тт^ /иои^т,, и ко(нр!Тишн и.ит! ш .и!н( (Језек. гл. 6, 17)