Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 453

Којега он проповеда; кстина, смрт је греху — с распетим Избавитељем, али с Господем, који је васкрсао, — живот је ради праведностп. Људи^су сами одговорни за споју погибао. Даи лн же есг г к " пскровено кллго= к-кствоклнТе наше, в^к гнкнбш^и^Тк естк пскро« кжо: Е"К ни\же Богт*. к г ккл сеги> осл'кпи рдзблш^нен^крнк^т*, ко еже не козсУати и/ И -к св*кт8 Елагов^кствовашА славк! Христовкк иже естк швразтч Вога невндилиги) (2 Кор. 1У ? 3. 4). Јеван^еље нема ништа оиштега са смрти; оно припада ка сасвим другој сфери твари и има сасвим спасоносно срество; оно се управља искључиво к благу људи, и истинпти служитељ Хрпстов свагда може рећи својој паствп: спопгкшницк! есл\К1 вашеи радости (2 Кор. I, 24); његово је назначење — чинити добро и водити ка срећи, и он се никада не побу^ује својим законитим делом ка таковим занимањима, која би проузроковала ближњима зло или страдање, којег било рада. О^егш ради ила8ш,{ сл8жен'п СЈе, АКОЖЕ П0Л1ИЛ0КЛНН КК1\-0/ИТ4., не СТ^ЖДЈ/ИТ* си (2 Кор. IV, 1). По овоме, нека пастир осећа у целом својем бићу одушевлење ка великом делу, дух којега је — безкорисна љубав, и крај, — благо и срећа људи. с.) Пастир стоји у отитењ// са, узвитеним, најчистијим, божанственим иређмешима. Он не пада сваки дан у глиб светских занимања, не днше поквареним ваздухом тргов^ и зборова; напротив његово се занимање састоји у старању о делу Божјем и шта више при додиру с људима свакога рада к њему не приличи зараза светске сујете, него у сва времена и у све дане он станује у вратпма дома Господња п служи у Његовом храму он посматра највшпе истине, какове су само прпступачне човечјем разуму, и по самој природп службе своје пребива у сталном

1 општењу с Богом Оцем и Његовнм Сином Исусом Христом и Духом светим, д.) Он може рачунати илодове своје делатности дуготрајнима, а не иролазнима. Његови су трудови добротворни већ и ради овога света, ради овога Живота, као п помажућп оснивању и утврђењу хрпшћанеке цнвилизације. Али његова главиа задаћа, његово главно дело јесте — радн.а о устројењу другога, вншега царства, које има" битисати исто тако вечно, као што је вечан Сам Бог. Ако паетир'' помаже људима у получењу мира у Христу, то никаква сила не може да одузме од њега оне радостп, која испуњава његово биће прп мисли о свршавању великога дела; ова радост је део тога блаженства, које је непромењиво на увек. Његов труд није напрасан, ако шга више и недаје видљивих успеха; јер колико много из његове пастве почињу постајати истинитим[хришћанима, не мислећи о том, да су они такови! Други пастири иду за '?њим на пољу његове службе, и често изненада изаЈје овде оживљење религиозног живота,Ј и многе се душе приводе у царство Христово; алп ово је, можда више последица његове пређашње, припремне делатности, но плод ! труда његовог прејемника; семе, много пре посејано његовим рукама, сад је изнмкло и донело свој плод. е.) Он се наслађује благодарнош&у а љубављу иастве барем боље из њих. Пастир, којп частно вршп своју службу јавља се центрумом безбројипх симпатпја, нада и молитава; мисао о њему је затнорена, као да је V скупс<п;еном ковчегу, у срцпма његове пастве. Он спаја родптеље у браку, крсти децу, благосиља дечаке, наставља младиће; он се јавља као спајајући центрум многих породица п у пајрадоснијим, најмилпјим. најсветијим, и у