Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 445

хх неповрије^ено сачували све, јединствепи хха западу, него и у осталим земљама не бјеше довољан број. — Писмо 5. § 3). Исто тако, да једва у X. вијеку или у почетку једанајестог, уведен је^званично и у Риму, у свети символ^вјере протип-јеванђелски и недозвољенн^онај^додатак, и по што остаје прн својим новачењи.ма римска цртсва и не враћа се догмама Васељенских Сабора, узича ова потпуну одговорност пред јед" ном, светом Саборном и апосголском Хри" етовом Црквом, која се тврдо држи старпх одредаба и у свему чува предани јој аманет вјере, погсоравајући се тако иапостолској заповијести: „Добри аманет сач.увај Ду.г.ом Светим, који жчви у нама; .клони се саблажњивих празних разговора и препирања, лажно названога рпзума, којим се неки, хвалећи, отпадогие од вјере " (П Тим. 1, 14—15. I. Тпм. 6, 20). 8. Једна, света, саборна, и апостолска Црква седзм Васељенских Сабора, крстила је трикратним погружењем у води, а папа 11елагије : онозива заповпјест господњу о трикратном погружењу; п у ХПЈ. вијеку јопг, држало со на западу крштење кроз трнкратно погружење, а јаснн су свједоци томе, и саме Погружаонице , к-оје се још налазе очуване у старијим јхрамовима у Италији; али у доцнија времена уведецо је н прим" л.ено у напској Црквп кропљење и чбливање• каја остаје још у овој повотаријн, ширећп тако све впше п нскопани њоме јаз. — а православни остајући впјерни апостолском продању п одредбама цркве седам Васељеискпх Сабора, „ <тално се боре зи отиту тековину и отачаско олаго здраве вјсрс." г ) 9. Једна, света. саборна и апостолска • цркна седам Васељенских Сабора, по прпмјеру Спасптеља нашег, вршила је Божанску Евхаристпју впше од хпљаду година на истоку и нм западу квасним хљебом, као што то епјсдоче и самп папскп Ј ). Вас. вел. посл. 243.

богословн, љубитељп истине; али папска Црква, још од једанајестог вијека, учинила је једну новину, тиме, што је у тајн\' Божанске Евхаристије {причешКе) увела и употребљава пеквасни хл>еб. 10. Једна, света, саборна и апостолска Црква седам Васељенскнх Сабора. примила је, да се часни дарови освећују посла молитве за прнзивање светога духа а кроз благост свештенпка, као што то тврде н сгари типнци Рима и Француске, но доцније и у томе је римска Црква показала своју новотарију, те је примила самовољно то, да оскећење часннх дарова бива с возгласом Господњих речи: Примите једите, то ]е моје тијело, и иите из ове сви, јер је то моја крв. ГМат. 26, 27). 11. Једна, света, саборна и апостолска Црква седам Васељенских Сабора, држећи се наповести Еосподње, 11ите пз ове сви (Мат. 26, 28), давала је причешће свима из свете Чаше, али папска црква од IX. вијека па овамо и овде је увела једну новину, лишавајући истом свјетовњаке причешћа и из Свете Иаше, што је противно заповјестп Господњој и општој практици старе Цркве, чему су се противили, и забрањивали то многи од старих православних римских јепнскопа. 12. Једиа, света, саборна и аиостолска Црква седам Васељенскпх СабОра, држећи С( 5 Богодухновеног учења св. писма п од вајкада апостолског хтредања, моли се и призива мплост Божију радн опроштсња п успокојења у Госноду уиокојепе браће (Мат. 26. 31. Јевр. 11, 39-тпм 4. 8. Макав. II. 1 2, 48), алп апостолска Црква од ХП. впјека па овамо измисли и сакупп у лицу папе, као једнога повлашћеног, да умножава новотарије о ватри чистилншту; о преостатку врлнна свотих н дпјелењу овпх (за новац) онпма, који се моле и овоме