Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б. X ИСТОЧНИК

Стр. 447

мељу и вођи цркве Божије, прпродно је да свети Оцп, узишајући у обзир та апостодска предања и учења , никако иису могли имати нити се могла у њима зачеши идеја о апсолушној власти и првенсшву апостола Петуа и римских јеиискша, нити су друго какво тумачен.е, са свим непрпродно и ненознато, могли дати Цркви о ономе мјесту у јеванђељу, него истинито и иравославно, или замислити у себи и самовољно нову догму о иотпуном првенству 1 римског еиискоиа као нашљедника, тобож. Петровог : јер Цркву римску, није основао у главном, аиосхаол Петар, чији ат/остожки рад у Риму сасвим је неиознат у историји, него небесни аиостол незнабожаца Лавле кроз с.воје ученике, чија ј е аиосшолска служба у Риму иначе свакоме иозната, (Види дјела апост. 28, 15. — Рим. 1, 9—15. 15, 15 — 16.). 15. Божански оци поштујући јепископа римског само као јелископа П рестоничког града у држави. уступпше му предсједнпштво — старјехнинотво части, сматрајући га просто као првог јепискоиа ио реду, т. ј. ирвог међу равнима , којс је старјешинство усгупио доцније п Цариградском. , када је овај Градпостао престонпца рнмске државе, као што о томе спједочи XXVIII. Капон IV. Васељенског Сабора у Халкидону. (Кадићој у Скутари) који између осталога, вели п ово: „што и м.и одлучујемо и установљујемо у погледу ловласШица најсветије Цркве пстога Цапиграда. Новога 1 'има ; јср су и ирестолу | Ри.ма Оци даровили иовласшице. Иак с.ш)еЛи истоме разлогу, сшо иедссст најбогољубнијих јегшскоич нризнали су једнаке ионластице а најсветијем пресшслу новога Рима и (-превод по Д-р Н. Милашу). Из овога иравпла киди се, да јо јепископ римски раван, у часта јеиискоиу Цркв: Цариградске и другима осталих независнихЦ/«-««а, и нн у једиолт се Канопу нити код кога било од светих отаца п случајно налази, да је био плп да је сам јепископ Рима вођ саборнс Ц јжвс и непогрјешм.чи судија јеиискоиа осшалих независних и самоуиравних

цркава, или насљсдник аиостола П етра и намјесник Исуса Христа на земљи. 16. Свака помесна автокефална црква на истоку и западу бјеше са свим независна и самоуиравна у вријеме седам Васељепскик сабора 1 ); ■ и као што јепископи авгекефалних цргсава на истоку, исго тако и они у Африцп, Италпји, ГалијцЂерманији и Британији управљаху стварима својих цркава, сваки кроз своје мјесне Синоде (саборе), немајући никакове мјешавине ни права над њима јепископ Рима, који и сам беше потчиљен саборским одлукама. У важним пак питањима која су захтпјевала потврду саборне Цркве бјешс сазиваше Васељенског сабора, који једини бјеше и јесте највиши у саборпој цркви суд. Такав бјеше стари црквени живот; а јепиекопи ј бјеху незавпснн један од другога и слободни сасвим сваки у својим границама, држећи се једино одредаба саборскнх, и сје^аху право један поред другог у саборима, и ни један од њих никад није захтијевао монархично ирсшо над цијело.н саборном црквом; и ако су кад и кад, иотстрекнути славољубљем, неЕШ јепископи римски згхтијекали потпуно право, непознате у цркви апсолутне власти, ови су иристојно укоравани и оиомињани. Дакле, Ј ) Зд^СК КПО.ИН^ ПрИЛОЖИ.НИ СЛ^дУиШ,!/?! ДКИ ДПО(то.кк1,л Пјмкилд: ;пнскоп.1.!"ћ кјаклго н^ро д^ подокл^ тт * Знитн П(Ј)Кј1ГО КТ> НИ^-К, Н ПЈШЗНЛКЛТН ЈГО АКО г,1ик)5, О ннч!го пр^кмшлкш^лго иук к.тнгтк н( ткорнтн бг-јђ !ги РЛС&ЖД( Н 1а! ТКОрНТИ Ж( КНЖД0.и8 ТО.ТКО ТО, ЧТО КДСн(Т[А 110 [ГО 6пнрг1И. И ДО .И^СТ^ КТ* НЖ нрНИЛ Д,1 (ЖЛ . Но II тркми НУЕСОЖ! Н! ТКОрИТТ! К(Зј)Лс8жД(Н1А КС&"^"К. ИбО ТЛКО бУд^Т-К (ДИИ0.ИМС.1Х!, И П ј>0С.1ЛКНТС/п Ког"к 0 Г ОСПОД"К ко СКАТО.Ц-К От (ЦТ, И Снн-К И Ск.ЛТк1Н " (П ]3. 34. срлк. кп(ј) ксм. сок. прлк. 6. и 7. ктор. ксок. пр. ~Ј. и 3. тјнтАго — прав. 8. Ч(тк(рт. прав. 36. 39. и Л итиојс . прав. 9). 6пИСК0П 'к дл н! дрз^ктг кн^ пр^д^лок^к ско(а оплр^чи т^орнтн рУкополож (1на кг грлд^-к н кђ см^-к, (,и8 н( подмин(НИ^"к. ли!,' ж( окликнг к8д(Т-к, ако со'ГКОрН с1 { 513% СОГ.МсГа и.И^кји^ијск КТ> п0дчин!н1а гридм 0ик1! илн с !,м: д.1 е !5 д!Т'К нзк!рж!нн"к н онк н постнклжнмн от-к Н!Го" (пр. 36). —-