Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 25

своју филозофију таду или изоиачењу свега онога, што људи за свето држе, они не мрзе догму и врлину сасвим, него се само иротиве јавном мишљењу, а ако хоЛемо.. и да се оиет иоврате к' олтару, смијемо их само међу ашеисше прошјерати. 0, страсти за одликовањем, шта све нијесу у сшању. (М. С. Ан^елковић свр. богосл. „Источнпк" 1893. стр. 166 и други цит). Свегаим а у свијету и ва свијету, па и мудрости, за то се право вели: и од луда нигда не учини мудра", а ако није то, оно је друго. то је болест, а што је болест, то нпје здраво, и напротив. Смјело се и о томе ријеч повести може и историјом потврдити. У колико смо проучавали модерни материализам, у толико смо то о њему нашли т. ј. да је сама лудост, одојче Епикурске филозофије и другиIех филозофија, кварежи и ништавила. Епи= кур налази. да добродјете.љ за нас праве вриједности може имати само у толико, у колико нам може нешто дати неки пријатан живот (Ист. филозоф. по др. А Швеглеру С. Драгуљевић „Весник срп. цркве 1894. стр. 223). Ето то је језеро шупље Епикурске филозофије, којој се модерни материализам дао у наручја а то зато: јер у развоју .људскијех друштава, као год појединијех људи, настају периоде шупљег доктринаризма и јаловог теоретисања. То је код појединијех индивидуа оно незграпно доба, у ком би људн хтјели да све сруше а изнова саграде, па у својој манији за новотариом образују друштво донкижиоства (Марко Ј. Цар. 0 поезији Војисл. Илића „Српски Глас" бр. 12 год. 1894.) Имамо право погледати на сјекиру Ребеспјерову подигнуту над угријаном главом Херберовом. Хербер тај тиран вјере и наравствености, титрао се с' вјером и наравственошћу, што је плод

француске револуције. Гледати у добу француске 1 ) револуције јпариског владику Гобе и његово одрицање пред конвентом, налазимо га истовјетно с Пелагића, анархистом. Анархисти, та блудна класа људи са својим материалистичним тежњама на све мрзи а највише на војску. Догс ми ово пишемо, Бечки листовн доносе то, што анархистима неће бити мило а не баш друго, већ зато, што је на Римски Ускрс служена служба Божијаза витезе златнога Руна у бечкој дворској цркви, као и сваке године. На службн Божјој присуствовало је Њ. В. са свнма витезовима. Служба Божија свршена је најсвечаније. Како ће г. Хамон прикрити тај чин тумачећи витештво то што и јунаштво, ласно ће свак погодити, просуђујући смјер његов са војском као „ дресираном живошињом^ ■ Пра. вац је материјализма такви, као што је и физикуса Стојковића и Пелагића и у св. причешћу прилепљива дифтерија дјечија, што је лаж и пука измишљотипа. На сличну расу људи, или боље рећи на појаве људи, који [се одређују од људи динамитама и постају даиомично плашилоуправо узурпатори човјештва нечовјештвом у жудњи убити и узурпирати добро је рекао Хердер: „Када глава многијем знањем отежа, тада мучи тијело; притискује груди и помрачава поглед". Говорећи Хердер о угрејаним главама модернога материјализма, не заборапља се божанства, великијех и одабранијех људи. Ми мислимо да су владаоци, велики, и одабрани људи, а владаоце замншљати „дресираном животињом" не можемо без увреде. ЧујмО како Хердер о томе говори. Он вели: „Божанство ради па земљи само кроз велпке и г ) Г. Нићифор Дучић право вели да треба писати францез а ие француз. Лисац.