Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 74

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

икакве заштите према Богу, који према I дотичном иема ни најмање обзира. Тако дакде испитујемо ми еве путеве, којим можемо до циља жеља својих доспети, < само нас ниједан не води тамо! Па шта значи ова опћа заблуда? Значи да ми немамо права да срећни будемо. Но као да не произлази од Бога наша топла жеља да срећни будемо. Он је заиста тај, што нам је усадио у срце ову неугасиву жеђ и ову незаситљиву глад. Такови нагон и сувише је узвишен, а да би могао бити посљедицом греха. Кад се ружа наслађује благом светлошку сјајнога сунца, кад шева веселим цвркутом васиону испуњава, то како неби човек имао права, да срећан буде? Али човек је згрешио, па је падом својим са свим своје право изгубио. Грех и блаженство се искључују, као светлост и тама, као истина и лаж; не може се у исто доба и у једном и у другом живети. Зар није грижа савести, бољетица, невоља, страх, посљедица греха ? Како може радост уз њих стајати? Зар ју неће они из станова наших изгонити? Тако човек, који ју тражи, иде за оним што је добро, и то он не би смео изгубити, што му је немогуће опет постићи. Но што је немогуће човеку самом, то му је могуће уз помоћ божју. Бог је човека створио срећним. Грех, када је срећу човечју разорио, није до крајности природу човечју повредио и растровао, а Исус се назива Спаситељем. 0 Исусе! Избави нас од грехова наших, успостави и обнови природу нашу и испуни нас радошћу! Реци нам, какви треба да смо, па да се онима прикључимо, које ти за блаженв сматраш. § 1. јЕлажеии су сиромашии духом. Духовно сиромаштво: то једаклепрво блаженство, које нам износиш, о Исусе; то је дакле прво душевно стање, по ком се прави ученици твоји познати могу,

њихова прва станица на путу спасења, прва степеница на тајанственој лествици што води са земље на небо. Фарисеј за свагда и свуда, частољубиви и сујетни световњак сматра се богатим да у свему изобилује, да је притиснут сваковрсним злом, које није заслужио ; да је обасут свакојаким добром, које је у свако доба спреман чинити, да је издашне руке и у милостињи, коју у изобиљу чини, да је велик у части, коју му свет указује, да је богат и у уздању на доброга Бога и у нади на живот вечни. Али на једаред сине муња у савести његовој, проповед, реч из св. јеванј^еља, савет побожна пријатеља, религиозна поука или какав несрећни случај, самртна бољетица, ненакнадиви губитак, или и чудесно спасење или поглед новороЈјенчета, које се у колевки осмејкује, и прекида обичан ток његових мисли. изводи га први пут пред св. лице Бога свевишњега, пред њега самог, његово срце, његов живот и њега језа и страх спопада. У њему се ра^а мисао, да, би могла његова велика срећа бити само једна велика обмана, Он се осећа побуђеним, да то тачно испита: он се сматраше богатим, и сада види и уверава се, да је сиромах и то у иајјаднијем сшању; да је бех љубави према Богу и ближњему, да је без молитвеног осећаја, без светости п чистоте, без тврде наде, без вере и без сваког истинитог добра. Он мишљаше да у свему изобилује а он је у духовном смислу најбеднији просјак. Цариник, блудни син сматраше се богатим у радости, задовољству и уживању, ништа, мишљаше он, не оскудева његовој срећи, тако му је страст заслепила и занела душу и срце. Али громки глас једног Јована Креститеља или благи и њежни глас Христа Спаситеља, велика несрећа, брига неизмјерна, бродоломство.