Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 78

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

човечанско понашање и владање? Такав човек не ради без бича и штапа; он не појми, како се труди, ма то и за плату, не стиди се да му стоји за ле|>и назорник

и да му непрестано виче: „еј што си стао? не дремај ! пожури се!" А у такових су родитеља и дјеца такова; ропска крв прелази с колена на колено.

(Наставиће се).

Веседе о Молитви Господњој. За народ превео Григорије А. НиколиЋ, свештеник у Митровици.

Беседа I. Увод. 0 пеотодносши молгтве Шта је, браћо моја Хришћани, најнеопходније човјеку за утврђење у њему вјере и љубави према Богу? Најнеопходније је молитва. Молитва је неопходна: 1) за саму нашу вјеру. Јер своју вјеру дужни смо ми умножавати, дужни смо стајати у њој и утврђивати се (1. Кор. 16, 13). А будући да је вјера дчр Божији (1. Кор. 12, 9), то како нам је у по четку даровано Богом вјеровати (Филиб. 1, 29), тако у истини и стајати и утврђивати се у вјери ми друкчије не можемо, но помоћу Божјом (1. Кор. 12, 9). По овоме баш истинити ревнитељи побожности моле се Богу о самој вјери : Господе! приложи нал!К — дометни нам вјере (Лук. 17, 5). 2) Пошто наша вјера мора бити посвједочена добрим дјелима ; то нам је молитва неопходна и за добра дјела; јер, без Божије помоћи мп не само не можемо учинити какво добро дјело, него шта више не можемо ни помислити о добром као што учи апостол Павле: не да смо врсни од себе томислити што, кпо од себе, него је наша врсноЛа од Ђога (2. Кор. 2, 5). Јер је Бог шшо чини у нама и да хоИемо и да чинимо као што му је угодно. (Филиб. 2, 13). Дакле молитва нам је неопходна за најглавније у нашем животу : за вјеру и љубав, без чега се не можемо спасти. А колико је код нас у животу несрећа, које као што се шаљу на нас Богом, тако исто и удаљене могу бити од нас не другим ким, него Богом, послије наше молитве к Њему! Колико је код нас у животу искушења, или такових случајева, при којима ми лако можемо сагријешити ! Будући да та искушења бивају

РечеЈгеки од ученика Исуса Христа: Госиоде! научи нас жолити се Богу. А Исус им рече: Кад се молите Богу, говорите : Оче наш, који си на небесима! . . , (Лук. 11, 1—2). код нас нехотице, а међу тим су она тако опасна, да. сваки пут, наводећи нас на гријех, тим самим могу погубити нашу душу; то нисмо ли дужни по томе стражити и молити се ЈВогу, да не паднемо у напаст (Мат. 26, 41); а ако смо већ палн и сагри;ешили, тада да нам Господ опрости наше гријехе ? Најпослије, колико имамо ми ненријател.а видимих, а особито невидимих, то Јест ђавола ! Ти духови злобе и само се о томе и брину, да нас могу погубитм, свуда иду као љути лавови, тражећи кога би прождрли (1. Петр. 5, 8). Будући да су ђаволи најгори, и несравњено јачи од нас, наши непријатељи, и при свем томе они су тако окретни и лукави, да лукавштине њихове ми чисто и не примјећујемо; то чим се можемо од њих избавити, ако не сваком. молитвом и молењем, молеИи се Богу духом без пресшанка (Ефес. 6, 18)? Дакле молитва је за нас неопходна. Молптва је живот наше душе. Ми све примамо од Бога, и све што имамо није ништа наше (1. Кор. 4, 7) • сваки тренутак живота нашега дар је Божји, и по овоме ми смо дужни без престанка захваљивати Богу. Свети апоетол Павле даје нам заповиЈести : молите се Богу без ирестанка. На свачему захваљујте, )ер је ово воља Божја у Христу Исусу од вас (1. Солуњ. 5, 17—18). Молитва нам је исто тако прирођена, као што је прирођено малом и слабом дјетету да се обраћа за све својој матери: хоће ли оно да једе, да пије, да се обуче, за све обраћа се матери ; мати га овда-онда покара, казни, — простодушно дијете ипак обраћа се матери, и без ње не може макнути се никуда. Исто тако је баш и нама прирођено свагда и за све обраћати се Оцу нашем Небеском : и за јело, и за пиће, и