Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 81

Бесједе М. С. Поповића, ирезвитера. (Наставак),

На Никољ-дан. Благочестиви Хришћани ! Између свијех просвјетитеља прчвославља, наша мати света црква највише прославља св. оца Николу светитеља чудотворца. У храмовима православним сада се поју дирљиве стихире празничне, тако умиљате, да човјек слушајући их, неко га небесно миље заноси у мислима својим, здружујо се анђелсЕгим коровима, приносећи пошту великоме чудотворцу и учитељу православља. Многе српске породице данашњи дан светкују, као дан своје крсне славе. У многим мјестима, ]ош особито славе овај дан, што су многи храмови подигнути у славу Богу, а посвећени на данашњи дан у част светога оца Николе. Свети Никола још из дјетињства, био је благе и добре душе, те су га његови родитељи, сви етарији и млађи вољели и љубили. Гладан и жедан остајао би, а да сиромахе нахрани и напоји. У цркву је свагда ишао, молио се Богу, не само за се, него и за остале људе. Он је био ревносни проповједник слова Божијег, те је чувао цркву од расколника и од свакијех јеретика. Због његовијех добријех дјела, Бог га је примио у своје угоднике, а иравославна црква прогласила га је за светитеља. Бзегово цјелокупро и свето тијело и сада почива и граду Бару у краљевини Италији. Нзега људи призивају у помоћ кад путују по морима. Он је поморски патрон — заштитник, који — с помоћу Божијом пзбавља људе биједа и свакога, ко њега усрдно призива и ко се у њега узда. Својим светпм и Богу угодним дјелима оставио је и нама примјер, како треба у животу да се владамо. У данашњим данима, ђе све више избијају нове јереси ; када су непријатељи православља — као злобни вукови скочили, да рашћерају словесно стадо Божије, тр^ба сваки православни Хришћанпн, да је чврст и одважан у обрани светиња лијепога православља; треба до краја живота, да сваки остане вијеран својој прађедовској вјери, јер нас је она спасла.

Треба да се чувамо од свега онога, што може од штете бити нама и вјери нашој. Немојте браћо да вас преваре непријатељи вјере наше! Можда ће вам многи обећавати златна брда у помрчини, ни у највећој муци тако здрави били — не одреците се свете вјере; јер нема љепше вјере од наше св. вјере православне, нити има дичнијега имена од српскога. Не окрећите се на оне лакоумне, који би све продали за паре; они су безумни, па не знају шта раде! Свјетујте један другога и помажите у свакоме раду. Ако је ко између ваше браће ослабио у вјери, не примајте га у своју средину, док се не покаје од своје заблуде ; презрите га, док се год не обрати ; а Богу сз молите, да га Он својим свемогућством упути, да истину твори. Света црква наша вјерује што су Христос и апостоли учинили и проповједали; вјерује у све оно, што су нам свети оци оставили, а установили на светим саборима васељенским и помјесним ; вјерује старозавјетне пророке књиге ; једном ријечи вјерује св. Писмо Старог и Новог Завјета. Све друге нехришћанске вјере наша црква одбацује од себе као новотарије и измишљене ; јер само православна црква вјерује у пастироначалника Христа и само Нзега признаје и исповједа за главу црквену. За то и јеет наша црква : једна, света, вселенска и апоетолска ; или једном ријечи црква св. православна. Нека се диже ко год хоће, нека устаје ко год жели, вјера православна евакога ће побједити, јер је истинита, а истина на вјекове царује. Наши светитељи, мученици, преподобнн и праведни, већином су мученичком смрћу окончали живот свој ; али су светим дјелима овјенчали рад свој, а нијесу ни у највећпм мукама охладњели према својој вјери. Када нас светитељи толиким' еветим и дичним примјерима поучавају, да поштујемо своју вјеру, треба још више да се заузмемо, те да својој дјеци засладимо ријечи слова Божијега ; треба своју дјецу да шаљемо у школе, ђе ће се поред свјетскијех наука упражњавати и учити у истинама свете вјере православне.