Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 86

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

јех великијех и вазда слављенијех ииена, по учењу ев. Писма 1 ), и разматрању Цргсве 2 ). Тако нетреба надијевати ни имена ; која нијесу евојетвена иравосл. Хришћанима, односно Србима, те која је тешко изговарати при поменима. Исто тако ни имена неправославна : римокатоличка> протестантека и др. На пошлетку не ваља надијевати ни имена једнака у једној породици, т. ј. да два или више чланова једне куће носе једно име, као ни имена умрлијех у истој породици 3 ). Је ли дозвољено светшенику да открива гријехе тшвједника ? Исповијед је тајна, која се строго држи између свештеника и лица, која му се иеповиједају, која казују своје гријехе. По томе забрањује се свештеницима под пријетњом најстрожнје казне да откривају гријехе своје духсвне ђеце ниђе и ни којим поводом, дакле ни пред судом 4 ). Али, кад неко каже на исповиједи пред свештеником, да има зле намишљаје против части и живота владаоца земље, или намјеру, да изведе буну, немир и покрет народа против владаоца, односно против државнијех власти и постојећих прописа закона гигурности — ако дотични не прими свјета од духовника те се непокаје и не одустане од зле мисле : онда је свештеник неодложно дужан дотичног име, презиме, занимање п мјесто пребивање доставити надлежној власти. А кад преступник већ буде у рукама страже, тада свештеник потпуно искаже пред властп његове зле замишљаје 6 ). Дал,е кад нека каже на исповијести свештенику, да је починио неки гријех, који је произвео јаван саблазан у народу, који може иматп рђавијех пошљедица за народ и цркву. У такијем случајевима свештенпк не ће нарушити светињу тајне исповиједи ако откаже гријехе исповједника, т. ј. оног који се исповиједа; јер у првом случају открива зле мисли против владаоца — Божјег помазаника, а у ') Филип. 11^ 10. а ) Деб. попеч. прав. Цр. о спас мира књ. 1., стр. 133., испод пјесне : „ НеСТнФишбК" \(р$КНЛГк и т. д. 3 ) Ц (рк. в-ксн. 1887. N1'. 11. 4 ) Св. Закон, т. XV. гл. 2. стр. 597—600: Дух Гегл. приб. о прав. прич. церкв. §. 11. 5 ) Картаг. саб. ир. 147.; Дух. Регл. о пр. прич. приход и чин монашес. §. 9. 19. ; Кн.. о дои. презв. прих. стр. 109.; св. Зак. Т. vii. ч. 2. стр. 245. издање. 1856.

другом против народа и благостања Божје цркве 2 ). — Остале гријехе забрањује му се, под пријетњом казне, откривати. Кад треба раздавати иричешИе на св. литурђији: или ио возгласу: „Оо страр-и Еожшлгк . . .", или иза ошиусша лишуђује? Пошто су се причестили св. тајн. свештеник п ђакон, или ако их впше има при службп, и пошто су очитане дотичне молитве и честице са дискоса спуштене у путир, ђакон, узевши благослов од свештеника, појављује се на отвореним царским дверима са путиром, говорећи: „0ЧЈ СТра^ОЛГК ЛоЖШЛГК И С Г К К-крОК> И ЛН5К0КЈИ> пристбпите", а пјевачи поју : „ ^ Благослоксн г к градћпј ко ил1а Г осподн Н ј ." А то има ово тајно значење: Свлачење завјесе, отварање царскијех двери и појављење дарова, означава појављење самог Исуса Христа пошље његова славног васкрсенија из мртвих 3 ). И само у то вријеме присшупају, шштао им је свештеник докле су држали •ареклоњену главу очишао дотичну молитву, они који су се за •причест мргтремили те се, један тјо један, приЉегиЛују. А другог времена за причешћивање вјернијех (изузимајући болестне и старце ниђе није ноказано 4 ). По томе, лричешЉмати треба одмах иза возгласа : „Оо страуодгк ЕожЈил» г ћ. . . .", а не иошље свршетка литурђије, као што неки практикују, те једне причешћују, докле други цјеливају иконе, ишту наФору-антидор и т. д., и тако бива неред у цркви. На другијем пак мјестима, ђе се раздава св. причест по возгласу: „Оо страрлгћ. ЕоЖ1ИЛП\ . . чим се који од причестника причести, излазп одмах на поље, докле сам свештеник остане да продужп и доврши литурђпју; јер поред овијех, наравно, између и остали, који се нијесу тада причестили. Ту је опет већи неред, него онамо, ђе се причешћује по свршетку лит УРђ и Ј е Такав примјер гледао сам не једном у манаст. Добрић. цркви, ђе и сам свештеник, који не служи, тада излази, и дава углед богомољцима! 2 ) Дух. Регљ §. 11. 12. 3 ) Простр. Катихизис о причет. 4 ) Руковод. дла сел. пр. тач. 1. 1869. г.