Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 91

Дева Марија забављала се, као што нам предање казује, читањем св. Писма; у њеној соби владала је дубока тишина . . . И гле ; њено се чуло у један иут потресе небесним звуцима. Она подиже очи са св. књиге и виде пред собом Бозкјег посланика, који њу поздравл.аше овим речима: „Радуј се, благодашна! Госиод је с Тобом, благословвна си ши меру женама и . (Лук. 1, 28.). Смирена Дева Марија поплаши се од таковог необичног поздрава, но архангел јој рече: п не бој се Марија, јер си нашла милосш у Ђога. Ж ево ши 'ћеш у ушроби зачеши и родиЉеш сина, и надени му име Мсус. Он Ие биши велики и назваће се син највишега; и даће му Тосиод ЈВог иресшо Давида оца његова, и цароваИе у дому Јаковљеву вавек и царству његовом не Ле бити краја (3033). Како Ис шо биши, запита зачуђена Дева Марија, саслушавши ове необичне речи, кад ја не знам за мужа (34) и доби одговор : Дух свеши доћи~ће на шебе и сила највишега осениће те; за то и оно гато Ле се родиши биће свешо, и иазваће се Син Божји (35). То рече архангео и отиде од ње, постаде невидим. Знаменит је, браћо, овај догађај у историји домостројитељства нашега спасења .... Он је почетак нашега спасења, њим се открива превечна тајна ваплоћења Сина Божјега. „Днегк спдсешА нашегш гллкизна и еже опгк к^кка таинства /лкленје: Скшп* Кожи, (ткшт* ДФку ккшлетт*." (Јад се у свој пуноћи својој указала и показала љубав Божја према човеку, сад су му дарована такова блага, која није кадар човек да оцени, блага небеска, која овде на земљи око не виде, ухо не чу и на срце човеку не дође. Значи. да је данашњи дан — дан радости, весел>а п духовног славља. Сад срца наша треба да су препуна благодарности према Богу Спаситељу нашем, „који је зарад нас л.уди и зарад нашега спасења сишао с неба и примио тело од Духа светога и Марије Деве и постао човеком." Представимо себи стање и положај палога човека! Представимо себи слику судбине, која га чека ! Истом падоше наши прародитељи, истом им отров греха захвати душе — одпоче их гањати беда и невоље. А ево њихов пад био је и нашим падом. Отров греха разлио се на сву човечју природу — и телесну и духовну — а показа одмах и своје посл.едице . . . У телесној природи као последице греха — појавише се болести и емрт, у духовној — смрт духовна, скањивање у

гресима, робовање ђаволу. Обратимо се најближим потомцима Адама и Еве и шта више њима самима, па шта видимо ? Видимо. да изоначише прави појам о Богу свуда присутноме, — трудећи се сакрити од Њега међу рајским дрветима ; видимо, да се сви потомци њихови изопачавају . . . И што је дал.е протицало време, што се више умножавало човечанство, то се више умножавао и грех и присвајао себи л>уде тако, да у времену Нојеву и није било праведника на земљу осим њега и нородице његове . . . Но ето Бог истреби народ потопом. Изгледало би, да је и грех истреблЈен, уништен у водама потопа; али није; семе греха заостало је, заостало је шта више у срцима праведника. И опет се грех зацари у роду људском ! Опомените се Содоме и Гоморе, затртих од Бога сумпорним огњем ! ~У овим развратним градовима не нађе се шта више ни десет праведника, ради којих би били избављени. Тако је исто било у у добу пророка Мојсеја . . . Обратимо се доцнијем времену, времену Давида. Ови засшраните, говори овај свети муж о својим савреницима, сви се покварише, нема никог добро да твори, нема ни једнога (Пс. 52, 4). Тако је то било и у данииа пророка Илије, у којима је било само седам тисућа праведника (3. Цар. 19, 18). Сасвим је било јасно да човечанство мора пропасти, очевидно је било, да га очекује проклететво и смрт. Али Бог „који неће смрши грешника, него да му се обраши и жив буде % одреди за човека друкчије. Он га је у превечном Савету Свом одредно за спасење кроз Јединороднога Сина Свога, Госнода нашег Исуса Хриета. И гле, кад човечансгво сазнаде сву своју грешност, кад признаде сву своју кривицу пред БогоМ ј кад се уверило о слабости својој и неопходности Божје помоћи ради спасења, — кад се припремило да прими Спаситеља — Он се и јавља на земљи. И ово се догодило „данас", „данас је спасења нашега почетак", „данас Син Божји — Син Деве бива". Дакле, драги моји, ето какво ми сад ! славимо доброчинство указано и дато нам од Господа. И је ли могуће не дивити се и не бити побожан пред величином овога доброчинства ? Је ли могуће да се уздржимо и не благодаримо Богу —■ добротвору и Његовој Пречистој Матери, најближој Учасници у делу нашега спасења? Но како ћемо им достојније благодарити, ако не својим животом по заповестима Божјим,