Босанско-Херцеговачки Источник

Стр, 94

Б.-Х, ИСТОЧНИК

Св. 3

Дубровачки збориик (л.убавнијох пјесама од год. 1657.) Дубровчани су уживали у средњем вијеку једнаке, ако и не веће, трговачке повластице и права као и Млечићи, Генуези, Каталанди и Јакињани, — бива године 1437. био је склопљен трговачки уговор с цесаром Манојлом Палеологом и сином му Иваном. Исти Базилејски сабор, прије тога, био је допустио Дубровачкој Републици, да јој је слободно трговати с невјерницима, а то особитом булом мудрознанца Ивана Стојковића: — „1егтеп41 8о11ес11;и«11пе <Шес1а Есс1ез1ае Ши ЈоаппЈз 810101 (1е Ее§ив10 ог<1т18 1га1гит ргае(Иса4;огит, та§Ј81п 1п Шео1о§ја". У тому допусту није било никакве ограничености у времену, нити у народима, бива булла није била дана, као што су то папе обичавали, од ЂеперИас&ит поз(гит. Дубровчани се нијесу само задовољили с реченијем допустом, него им је допустио јоштера опћење са иновјерницима Папа Павле II. Инокентије УШ. Адријан VI. Клемент VII. и т. д. У очи навале оеманлијске, Дубровчани су живо били у одношајима с Босном и Херцеговином, а особито са Стјепаном Твртковићем, Сандаљем Хранићем, Радославом Павловићем, те и са српскијем деспотом Ђорђем Бранковићем. Римскије двор речене велможе сматрао присташама богумилства, ал' је Павловић и Хранић био без икакве сумње, прави син свете босанске цркве , која се је владала по себи без ичи1 'ега уплива, те имала босанску хиерархију, т. ј. Дједа, Госта, Старца, Стојника (стројника) и т. д. Стјепан Твртковић, премда и он шљедбеник свете босанске цркве, нагињао је на ка1оПсЈгат, а Бранковић је био православне вјере, премда Дубровчани пишу (Сегуа, (1е У1пз 111 и81г.), да „Бранковић, сам Бог зна, којој је вјери припадао". Дубровчани су водили пропаганду католицизма између реченијех владара, а то по жељи римске курије, ал ипак без икаква усијеха . . . По свему наведеноме је закључити, да су Дубровчани подобро познавали туђе обичаје, па и стране језике. Они су опћили понајбоље ради трговине и политичкијех одношаја с Турцима, те су познавали и турски језик, а то нам јамчи

турскијех севдалипака Биљежи Вид Вулетић-Вукасовић. 1 ) | и збирка пјесама Миха Мартелпни, Дубровчанина. Ова је збирка писана око године 1657., те је у њој пјесама талијанскијех, словинскијех, турскијех и т. д. Уз турске ]е стихове читава страна написана старом босанчицом. Ради занимљивости овђе ми је навести двије стране турскијех стихова, те еу писани латиницом. О читавој ћу се збирци бавити на другому мјесту, Росјдпш Уегззј Тигзкј. 1 ) Веп зеп1 8еиег<1ит §а1е1 Јзтипе' окиМит а1е!; иаг БепДе запа ј^азе! иаг зеиеп1ег зеивип вепј. Веп 8еп1 с1о§ћг! 1аг запЈит 8еп ђеп! 8еир озап <1ип 1з1 - г ћаш81 иагир 8еи (1ип иаг 8еиеп1ег зеипзип 8еп1. 8Иагса = зугћа. Јагитип атаз1 иаг (Иипс1е 1сег зсагаћит ка(;иг §Ј08ип(1еп 8а§оаит иаговит а1ет ЈизипЛеп ва^озит зеи(1е§ћит ^ћ^епе ћепипДиг Јагитип Си1а§ћип(1а сћ1ире1ег опип ^1081 казс1 азсЈк 1;ере1ег китазс1 Са4а<1ег те^ћјег ире1ег 8а§озит зеи<1е§ит §ћ1епе ћепит. 8итћи1ит. 8атћи1ит тепесхе ћепит ћге ће'1 ка1паћ1и1бћ1 заћгт 8'еп <1еп Сасћ пазагит ка1<П §11п1е11 ; ћеп ћип<1а ја1;агит. Веп ћ!г §1изе1 1аг §е!;егит 80га1т апс1а §ћ1(1е1т ћ!г §ћ1(П а1(П јагипп 1зс1е ћеп' а§1а1ир каШит. Е1егас1еп аИаг<1ит с^Ма ће11иш 8Со 1 сћагх! (1ап§ћ1ап 18с1;о ћеп а§1аир ћа1с!иш §и1П(1и8 акаја§ип(1е §1е§Је ЈазсипЛе Е1ип<3еп аМаг<1ап 1п§е ће1итј. 81агса = зугћа. ') Споменута је збирка сада властитост писца ове цртице.

') Искра, лист за књижевност су то јест г. I. — дои I. — Бр. 7—8. стр. 44 50.