Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 151

Страшно је бити њима незахвалан. При томе знај: какав ти будеш према својим родитељима, такова ће бпти и дјеца твоја

према теби, по ријечима Христовијем : каковом мјером мјврише, онаком Ие вам се мјериши. (Жаш. 7. 2).

(Наставиће се).

Мстпри путевође добром животу: страх божији, лтудрост, трезвеност и рад. Поука газде Онуфрија Грушкеви^а, унуку свом Николи Григоријеву. (Наставак). Никола • Не могу да појмим то, зашто је то у нашег руског варода у Галицији такова р^ава нарав, да се не брине о себи, као други људи ? Кад прођем кроз Винику, или кроз какву немачку насеобину и овуда около Калуша и" даље, ја видим,

да Немац има сасвим уредну собу, уредан амбар за жито, на авлији бунар, код куће има и воћњак и врт загра^ен добрим плотом, да је у њега, као што сам одавна рекао, све бол>е од нашега. Зашто не видим то у нашим руским селима, ма да и код нас где-где по селима није било робије, ма да је и код нас где-где било школа и скоро сви су ови млаЈји људи писмени? Онуфргф. Зашто ? За то, што се у нашег галичко-руског народа вековима утврдила нарав: да се не брине о том, шта ће бити сутра, једва проживи данашњи дан. Јер прошла, стара времена наша била су сасвим грозна. Код куће је пропао од јаке невоље, пољска властела с њим су радила, што су хтјела. а овде још не беху дошли ту^инци, Турци и Татари. Јеси видио, синко, оне брежуљке — гробове, у њима су татарске, турске, иа и наших отаца кости. Запитај те гробове и казаће ти! „тешко је било живити у стара времена, кад су по овим крајевима рикале орде татарске." Ги си видио можда кад скакавца и знаш, како се они спусте као црнп облак на. њиви, за једну ноћ сажењу све до последњег класа, до по-

следње травчице, устанеш ујутру и одеш да видиш, а место класа и траве видиш једину црну земљу. Таковим пак безбројним облацима налетаху на нас у старо време Татари; убијали су све живе, одводили народ у пљен, ропство, грабили су све без милости, а што нису могли узети и понети са собом, то су палили и уништили, остављајући за собом пустош, праву пустињу. Где су били градови и села, тамо си могао видити после татарског опустошења само пепео. Али ето устукнуо је татарски по том, — народ, који је спасао душу своју, сакривајући се у шуме, и брегове, у ритове и непристунна блатн и мочвари, враћа се на остављена згаришта. Н1та је знао да ради? Сиромах сељанин подигао на брзу руку некакву колебицу налнк на шатор, и тако је живио, јер сваки је мислио: зашто да градим добру кућу, зашто да се бринем, и трудим и да издам последњу крајцару на газдинство, кад ће, можда за месец, за по године или за годину дана, опет навалити Татари и све ће ми то узети и разграбити? А ето Татари газдоваше у нашој руској земљи не годину дана или две, него око 400 година! За то је наш народ и научио : да живи од дана до дана, зарадио би само за данас, а сутра како Бог даде. Зато сељак наш, који је имућан, не сагради себи кућу као што немци: као што се отац његов, и прамдеда, тако се и он