Босанско-Херцеговачки Источник

Св. б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 157

православне —, а Хрват западне шш римо-католичке. — Ипак, уз сва премећања, паметан и проницао народословац види на словинскому ју г у цигли слављански народ, ако и под различитијем племенскијем именима, ал' та су се племена одњихала у једној те истој кољевци. — Особито су Југослављани частили своје покојнике, па је с тога на Балкану хиљада и хиљада огромнијех споменика, бива стећака. Под овијем нарешенпјем споменицима почивају славјански јунаци. Највећи је број споменутијех споменика у Босни и Херцеговини, а то су земље сада под управом аустро-угарске владе, те је ту стотина некрополб. Стећци почимљу од шестога вијека посл. Христа, ал' их је много од ХП-а до Х1У-а виј. баш за индипендентне народне доби у Босни, а већ им је вријеме нропадања у ХУШ-м виј., те се онда уздижу просте гробнице уз средње и малене крстове. Ове су огромне споменике подизали својијем покојницима, тако прозвани, присташе народне босанске цркве, те је била позната у свијету, особито на запнду, као Богумилска, Патаренска и т. д , а изме^у себе су се присташе само звали Браћом или Христијанима. Црква босанска слободно није била маникејска, али су јој пред свијетом пришили тај гријех Латини и Византинци, а то с тога, јербо свештеници цркве босанске нијесу хоћели понипошто да прихвате у свету службу грчкога нити латинскога језика, па ни обредД дугијех и превијанијех, бива, хоћели су да се клањају Богу у духу и у истини. — У средњему је вијеку доста парода упало у грдне претсуде, те су тако свету вјеру Христову, свијетлу као жарко сунце, изобличили својом маштанијом, а у те је народе донекле убројити

и присташе Босанске цркве, који су напунили чисту вјеру претсудама невидљива свијета, те су тако обожавали неке скровите или тајне моћи и борили се проти њима постом и молитвом, да би душа послије смрти прешла у свјетлост Особито су штовали покојнике, чије су д\тпе прешле у свјетлост, те су им подизали споменике, а ти су се споменици дијелили: на домаће или властите, бива на својој племенитој земљи — за појединога јунака, па за читаву породицу, на племенитој земљи, а онда опће некрополе. Ови су монолити (ками) огромни: стотин^ је тонелат^ у комаду, те их |е често и до четрдесет тисућа килограма у циглому камену, а то је камење већином искресано од вапненца. С прва су Југослављани нашли у Босни и Херцеговини римскијех саркоФага, те их се и дан данашњи искапа, па су по саркоФазима. кресали стећке, што су барем у облику неко опонашање епоменутијех саркоФага, а то се види по присподоби. Најзнаменитије ^е за Фолк-Лористу, што је споменик пун слика, те нам' приказује мртвачке обичаје и обреде, на све четири стране, гдје су укресане кармине. Тај је обред трајао седам дана, па се још звао седмине. Овдје ми је споменути, да је обично на споменику укресано мртвачко коло. а то се коло играло с наопака. У колу је било мушкијех и женскијех, а то вазда на лих, н. п. тројица, седмерица. Осим обреда, ту је укрзсано и згод& из покојникова живота, а по тому се зна како је био велик јунак и жесток ловац, те је то било најмилије занимање, у средњему вијеку, господе Феудалаца, па у опће свијех слободнијех људи. Покојник је на коњу, а у руци му сокбтица. На другијем споменицима наперио је бојно копље, те се бори на мејдану