Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Стр. 161

Тако ће процвјетати наши манастири, ти велики и свети аманети, које нам стари оставише, а кадуђери ће непријателзима својим најбоље доказати, да побожни сагради.гац није у „лудо потрошио благо" као што то рече и на род преко уста св. Саве в). „Збор код Грачанице" (нар. приповетка.) 4. Ваља да пздајемо књиге за народ моралног поучног садржаја. У Русији има доста књижарница, које издају за народ књиге, а особито моралног садржаја. Те су књиге већином ниске цијене, те их и највећи сиромашак може купити. Веле, да руски народ воли читати књиге, скупе се на сијело или гдје било на каквоме другом мјесту, па онај, који зна чита, а други га слушају. Жел.а за читањем у народу све више расте. А зар је српски народ остао духовнни даром својим иза рускога ? Народне пјесме особито јуначке задивиле су стару културну Европу. Западни их научењаци ставише уз Илијаду и Одисеју (Шер.) И српски народ жели науке, а што ]е заостао, опет је крива његова судбина Колико ли их зажали што не зна читати и кад му казује о Милошу и Марку ! Па кад је у Руса тако за што и ми не бисмо примили што је добро. Писменост и у нас расте, па тешко да сад има села мало већега, у ком нема кога било, дч зна читати. У нас хвала Богу има пуно којекаквих састанака, па нек са на њима чита. Ономе који зна читати, не ће то бити никакав терет, а пуно ће другима користити. Штампарије би учиниле племенито дјело, кад би те књижице штампале не гледајући пуно на добит, а и књижарнице, које би их продавале. Писаца би се јамачно нашло доста, који би и без икакве награде писали, или уз мало уздарје. А исто тако било би их, који би то дјело потпомагали и материјално. Све би се обазирало на цијељ, радп које је то покренуто, т. ј. да се подигне побожност, а у једно, да се отвори пут у народ и другим корисним књигама, што би без сумње много помогло опћој образов&ности. Као што смо рекли, та би књиге биле већином моралног садржаја, а цијена би пм била врло малена, од 2—10 новчића. Учитељи и свећеници такође би и ту могли највише учинити, јер они би те књижице најлакше могли раширити по народу.

Али још нешто. Уз те књижице могла би се увући по која и с непозване стране. А да би се од тога сачувало, вал.ало би, да те све књижице прегледају духовне власти, па које су у православном духу да на њима потврде као што на пр. чине с иконама. У томе духовном просвјетном послу нико нам неби сметао, јер нас закон штити, а ми тиме ништа против њега не чинимо ; а ако би се неки нашао да нам стане на пут, тога ваља да закон пред себе позове. Кад римо-католички траписти изађу на. трг, па дијеле иконице не само својима већ и туђима, за што и ми не бисмо смјели дијелити својима таке књижице. Покушајмо дакле скупљати за „ фонд књига за народ", па чим успијемо, затражимо дозволу за то и с Божјом помоћу почнимо рад. Свак нек се за то заузме. Надамо се, да ће уредништво овога цијењенога листа примити на се, да скупља за то прилоге*). Покушајмо, па видећемо какав ће бити успијех. 5. Поправимо црквено пјеније. Пјесма је човеку мелем, који му ублажује тугу, у весељу му је вјерна другарица : она га тјеши, подиже и одушевљава. Гдје се ма што догоди, пјесма се у помоћи узима. Дивно је наш велики пјесник опјевао, шта је пјесма. И заиста није се преварио, кад је рекао за њу, да је „Божја кћи најмилија." Она подиже човјека у оне крајеве, у које никад не би доепио својим грубим тијелом: она му оплемењује срце. Па, веле, пјесма и животињама годи. За ОрФеја се прича, да су животиње, дрвље и биљке слушале, кад би он пјевао и свирао. Па зар је чудо, што пјесма тако много утиче на човјека тога, правог сина Божјег, који има разум, кад и неразумну дивљу животињу ублажује. Кад се појавила реФормације, римска је цркве свакојако гледала, како би повратила своје вјерне. Кушала је са саборима, разним духовним друштвима, али је натвише успјеха постигла тиме, што је реФормисала црквено пјеније. РеФорми Палестриновој има да захвали римокатоличка црква, што се у њено крило вратио велики број невјерних њезиних синова. Православна се црква може дичити пјесничким даром својих вјерних, па јој не треба у помоћ узимати свирку. Послушајмо оних дивних 8 гласова, којима узносимо творца. Чујмо оно: *) Врло радо. Ур.