Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 147

Тебе Спаситељу. Она се ерећном осећа и у њој се покрада никаква еумња у савршену истинитост радости њезине. Нзезину радостне производе спољашња добра, која би јој се могла сваки час ускрчтити, него дар вечнога, што је постао од ње саме допуњавајуки део; не поуке и савети, што могу бити погрешни, нек од Тебе потиче она, од Тебе — сунца духова, које ти својим зрацима обасјаваш. Д теби сазна она себе у правој истини 1 ) и не може јој бити познатија светлост белога дана од светлости Твоје, који си светлост овога света. Ако се од Тебе окрене и баци поглед на браћу своју, то види како су они нееретни, себични и грешни, као што и сами беше. Хоће ли се она сад при овом поглуду на њих разгњевити? Хоће ли на њих с презрењем гледати ? Сме ли се она дичити својој узоритошћу? Никако. Је ли она основала небеско царство или га открила? Није ли она сама собом због својих грехова се заплакала, покајала и саму себе у\гешила ? Не она би била, као и остали, да ју ниси Ти на пут истине извео и њој блаженство подарио. И тако дакле посматра верни у срцу а не разумем патње у свету, и ове га патње најосетљивије дирају. Он има топла саучешћа према сваком свом неумрлом бићу, што себе упропашћују и душом и телом, пошто би они, да се спасу од уједа старе змите, требали само да подигну свој поглед светоме Крсту Твоме 2 ). Блажен је човек ради милоср^а свога, јер ће и Бог за то према њему саучешћа топлог имати. Зар би и могло бити друкчије? Зар ово саучешће хришћанина према свету није исто онако, као и оно, које си ти показао Исусе према заблуделим овцама дома Израиљева 3 ) и ниси ли Ти сам ') Јов. 5 20. — 8) Јов. 3. 14. — =•) Мат. 15. 24.

Боже свемогући, превечни Цару, из неизмерног саучешћа према палом човечанству, њему дао свога јединородног сина, да га епасе ? Када дакле, о оваплоћено слово, срце човечје покушава да бије са Твојим срцем, то како не би имао саучешћа према своме немоћном слузи, његовим погрешкама и пороцима ? Како можеш бити строг и немилостив према ономе, кога си кротким учинио и пошто си га љубио, још док Те није познавао или је одбацивао, како му неби у његовој. грешној слабости опростио, кад је сад у царство Твоје ступио ? § 6. Благо онима, који су чистога срца јер Ће Бога видети, Душа, која за правдом жедни, преобразиће се храном што ју је Исус пружо, и можеио рећи постаће праведна. Правда, склад у делима са законом божјим јест обележје побожног човека из старог завета, који не беше још примио обновљајући Дух божји; то још није особени знак оне душе, што је ступила у небеско царство. Она ће бити.... света ? Но светост би могла једино Богу служити, а душа може ову службу без воље и љубави обављати. Она ће постати чиста. Мислили се овде она чистота, коју ћемо ми постићи у очима Божјим тиме, што његову реч као најсветије благо примамо и у нашој памети јасну и непромењену чувамо ? Никако. Ми ћемо бити чгмшог, срца. Наше срце, наша унутарња природа овај извор свих наших злих мисли 1 ), ово огњиште свих наших етрасти очистиће се од својих пега и мрља огњем свога светог Духа. Оно ће бити чисто ? Не Оно то треба да буде, но да ли ће то овде доле постићи ? Треба ли да ја на то одговорим из свог рођеног искуства ? Колико је прохујало година, од како си ме Ги уверно о мом сиромаштву и у своје *