Босанско-Херцеговачки Источник

Стр, 198

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

му се криомице подрезало испод кољена, а да га неби зли духови духањем напухали, јер би онда постао вукодлаком. Тога је нестало по готово, па и онога обичаја да се тражи по гробовима вукодлака, а да га се пробије трновијем кбцем, а то кроз гове^у кожу, јер кад би онгдје кога поштрапала она крв, тај би се чојко након смрти повукодлачио. Покојника ће ставити на носила, а то су двије тољаге, баш од дреновине, те их зову у некадахнњој војничкој Граници врљике. Ова су носила преплетена ужетом или увити, а у Херцеговини положиће их на прекрст на покојников гроб. Навластито ће жене, кад прате покојника, ударити у жалобно појање, па је такијех жена и по занимању, те се зову бугариље. Оне ће ганути н најотврднутије срце, а то нарицањем, те ће причати покојникове врлине. Овај се обичај најбоље уздржи у Црној Гори, па још гдјегдје и у Далмацији. — Родбина ће у Херцеговини окренути капу и одијело с наопака, па ће то тако носити за неколико доба као биљег туге и жаловања. У њекијем ће мјестима у Босни сестра острићи косе и поставиће их на мотку над братовијем гробом, то као биљег жалости. — Обично ће покојника положити у земљу с главом прама западу. Кад покојника спусте у земљу, онда ће жене из свпјех сила, а да наричу, те ће уз гробове у жалобно коло, бива сприједа ти се покупе прама гробовима, па онако подбочене крећу главом с десна иут лијеве и спомињу своје миле, као да би жељеле, да и оне упану бага живе у гроб.

У Херцеговини ће метнути на палицу, над гробом какве цуре везену махраму, а над гробом момка јабуку за^евену на прут. Онгдје ће се на гробу неколика погостити: напиће се вина и ракије итд. Еад се поврате са спровода покојниковој кући, онгдје ће их дочекати стопаница на кућном. прагу с посудом воде и варњачом, те ће полити на руке свакому госту, који ће у дом. Ријетко ће сви позвани моћи у кућу, него ваља поставити трпезу на двору, у прикуће и т. д. Ту ће ти најприје посадити сиромахе, те ће их обилно угостити. Пије се и једе доклегод се може, па се наздравља : — „Здрав, за покој душе, која се преставила. — У здравље живијех, а покој мртвијех. Бог дао здравље живијем, а покој мртвијем." — Кад премине какав богаташ, онда ће ти сиромаси понијети с гозбе што је остало кући, па ће још когод весео на повратку п запјевати: ,,Кога није, да круха неије, а ми браћо, здраво и весело !" Ово су главније цртице о обичајима, навадама и самртнијем обредима код јужнијех Славена. Различити су и зламенити ови обичаји, па би Фолк-Лористи и ЕпиграФисти било преширока поља за истраживање просвјете (културе) код јужнијех Славена (навдастито код Србаља), бива културе што је битисала, али је преслабо до сада позиата.* *) Расправа је преведена с талијанског од истога писца, а на енглески за конгрес од предеједника п. Мр. Флетшер С. Басета, то под насловом : „8ери1с11ге8 ап<1 Рипега1 Ккез ашоп^ Ље Апс1еп4 апД Мо<1егп 8ои1ћ 81ауеа, 111из1га1е<1 ћу ^кеСсћез апс1 Еп^гатјп^в, VI<1 Уи1е11с-Уика80у1с, Сигхо1а, Са1та1;1а, Аи81па", те се објелодањује у годигањицима конгреса Фолк-Лоре у Чикагу у одјелку — „С'ив1ош.ч, 1пз1НиНопз апс! ЕИиа1".