Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 197

Стећака је у Далмацији, у Херцеговинп, у Босни, у старој Србији, у Арбанији, све до Маћедоније, али су особито многобројни и зламенити стећци у Боснн и у Херцеговини, на, кад сам их започео проучавати, прозвао их старо-босанскијем споменицима, Ј ) те сам први предложио ученому свијету, да би се започео „Согри« 1П8Спр1;]опиш 81аУогшп Меп<110паНит, с илустрацијама реченијех споменика, али је ово јонЕ у зачетку, те је ова моја идеја сасвијем запуштена, а кад би постала дјелом, уз сложно истраживање пучке предаје, расвијетлцла би још и повијест средњега вијека. Окушало се је много иностранаца ? да би проучили ове споменпке, али нијесу знали језика, ћуди, нити словенскијех обичаја, па им је ваљало запустити ову идеју, а између свијех најбол.е је послужио знаности госнодин Артур Ј. Еванс, те је он ту сам изнимка. 8 ) * •» ■» Њешто сам одул.ио с обичајима и (обредима код јужнијех Славена, у старо доба, а о садашњијем ћу у кратко, јер су исти као њеки отсјев онијех древнијех обичаја. Ово ми је казати о нашијем мјестима, гдје се још нијесу укоријениле западне наваде, јер су у Далмацији и у Хрватској обичаји пуно преиначени и покварени, те их дневимице нестаје. ') Кетие Агсће1о§;'1дие (А. Вег1гап(1-Регго1) Ј889 415 КоиуеПев агс11ео1о»1^иез е! соггевропДапсе. — Ба Ееуие 4г1тез1пе11е Де 1а 8ос1е(е Л1 ећео1оЈздие сгоа1е ујеп <Г еп!гег (1апв ка апгЈете аппее. 1)ери1а Г оссираИоп Ле 1а Возп^е раг АикгЈсће, сеНе Кеуие а рић1р1е ип ^гаш! потвге <3.' 1пзсп'р1;;ои8 81ауе 1п4еге88ап1;е8 роиг Г М8*01ге (1е се11е ргоутсе ... 2 ) 'Пп-оцет Во8П1а ап<1 1;ће Негае^оуша ои Соо1 <3ипп{* Ље 1 пв11 ггос!!о!', Аи^ив! аи<1 8ер1етћег 1875. аи }Н8 !0пеа1 ге\'\еу/ оС Во8П1а, геу18е(1 ап<1 еи1аг^сч1 аш1 ^Нш^ве а! Ље Сгоа18, 81ато1п'ап8, ап<1 Ље апннеп* КериђПс о1 Ка^иааћу еи-Љиг Ј. Еуапз В. А. Г. 8. А. "УРНћ а тар ап<1 ИЛуе1§114 111и81га(;10П8 !гот рћоЉо^гарћб ап<1 бће1сћев ћу Ље аиЉог. 8есоп<1 еЗШоп. 1.ош1оп 1.,оп<*зта118, Оиееп, ап<1 Со: 1887 — Шупапз ћеНгез, а пеу1'зе<1 8е1есИоп оС соггекропЛапсе 1гот 4ће 111уг!ап, ргоујпсез о{ Возша Негсе§оуп1а, Мои1е"едго, А1ћаи1а, Па1та(;1а, СгоаИа аи(1 81атота, аМгеззе!! 1о

Ево неколико самртнијех обичаја, те су још на реду у некадашњој Војничкој Граници, у Босни, у Херцеговини, у Црној Гори и тако даље. — Истом ти је покојник издахнуо, оперу га, обуку, те га положе на даску и покрију га бијелијем покривачем. Поставе му након главе ужежену свијећу (воштаницу), бива ону свијећу, што је покојннку била за спасење душе у десници, кад се дијелно с душом, те је зло и наопако, да покојник премине без споменуте воштанице. Истом је покојник издахнуо, чељад ће у породици снимити капе, па ће у горки илач, а жене у жалосно и туробно пјевање, бива наричу и бугаре наоколо мртвачкога одра, те се клањају прама покојнику, као да ће започети мртвачко коло. Мати нариче на један начин, кћи на други итд., те ће свака на свој начин, да плаче и хвали покојника, Мушки ће одма к пароху, а да му јаве, да је покојник умр'о, то гологлави, па ће тако ићи барем докле се покојник покопа. Неки ће свукуда тако гологлави за пунијех осам дана. ^ покојникову је дому жалосно пјевање, т. ј. бугарење, а домаћин гледа да приправи, што је потребито за смртну гозбу, бива за подушје, кармине, или за седмине. На гозбу је позвана родбина, пријатељи и сусједи. До дужности је својбини, да донесе у овој згоди у покојникову кућу вина и јела. Обично је гозба иза покојникова покопа. Покоп ]е сада другога дана, а прије је био након мало сахата. У некијем ће мјестима положнтн покојника у дрвени сандук, то кад сунце за^е, а истом ће забити сандук кад се има покојника укупати. Је ли покојннк био каматник, јали псовао Бога и т. д., или се ро дио по злу звијезду, добро би Ље Мапсће«4ег ОпагсПап, Зиппј* Ље уеаг 1877 ћу АгЉпг Ј Етапа В. А. Е. 8. Аи1ог о! Тћго^ћ Возша ап(1 Негсе§оу1па оп Соо1. ЈјОпЗоп, 11011^81113118, Сггееп апЗ Со. 1878.