Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 196

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св, 6

Осим тога код крста су на споменику двнје воштанице или двије голубице, два пауна, а то по старокршћанскому обичају. Обично још је покојнику у десници крст, а над њим је растући мјесец (млађак) са звијездом (то је најмилијп символ јужнијех Слављана, те значи срећу. Послије су га узели Бошњаци за грб). У лијевој му је руци мач, па се брани од митичке наказе (аждаје), која хоће да га прождере. Јунак још каткада пјеши: У десници му је вијенац, па се подбочио лијевом. — 06 овому само по дебелу, а то с кратка времена, а само ми је описати овај поједини стећак, а то је између најзламеннтијех и најстаријех стећака. Ово је тространи лежећи бридњак, са основицама нагнутијем унутра. У Далмацији је (у Конавлима код Дубровника), па је по шему познати и остале: Аћ ипо сИзсеб отпе«. С доње је стране стећак раздијелен пругом у три пол>а. 1) У горњој је страни, пут лијеве, аждаја (као змај) с двије ноге. Отворила је жвало пут бајословне животиње, која је двострука репа. Ова је животиња сакупила ноге каоно коза, те се трка пут лијеве. Испод тога је тица, раширенијех крила, а у трећему реду, на вука нахрипно пас. Пут лијеве дпвокоза трка се са змијом (змајем), те змија бјежи. 2) Коло од десетеро женскијех креће се пут лијеве. 3) Двије дивокозе за јеленом пјеше пут лијеве. На ногама је стећка полумјесец узгори, а ниже звијезда у вијенцу, па још наниже женско чел>аде, држи на глави с обје руке кошару, као бил>ег обилности или као прћију. ^ Д Н У ј е витез на коњу са штитом, те се игра џелитања.

С предње је стране: 1) Коло се креће од деветеро мушкијех пут лијеве. 2) »Дети шест тица, различите величине, пут лијеве. 3) Коло се креће од деветеро женскијех пут лијеве. 4) Двије ће дивокозе пут лијеве за јеленом. На глави је стећка ђетелинасти крст, а уза њ су са сваке стране по двије симболичке свијеће, што су горјеле покојнику на самртноме часу. Испод крста је прост натпис, а под натписом је витез на коњу окренут пут лијеве, у лијевој му је узда, а, у десној соко На глави нема калпака (калпак је обично попут Фригијске капе). Ево натписа: ј- Се пише Анко Утјешенов унук | и друг сад Љубоевца синовац | Пасјћен Дубоевц | . Ј ) Обично су постављени стећци с истока прама западу. Тако је положен и покојник у јаму; а јама, што сам казао, веома је добро ограђена и поплачана, а поврх плоча насуто је доста земље, те је и над земљом стећак, то као вањски биљег. Потезало се је стећке из далекијех каменишта на високе височине или у далеке пољане, па се за то хоћело моћи силе и снажне мишице. У јами највнше леже по један или по два покојника, а рнјетко их је њеколико. Мало је уз покојника предмета, па рек' би, да како је дошао на земљу, да је тако хотио, да са:ђе и у црну земљу. — Чешће би покојник погинуо у туђој земљи, а родбина би му подигла ћенотаФиј на племенитој земљи, гдје није било покојникова тијела под спомеником.

') Усп. Словинац, IV — 1881 — бр. 22.