Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 210

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

Но, по запиеима на неким стварима опажа ее, да су сви били из међу 1720.—1774. год . . . Пахомије Пузић, архимандрит, родом је из села Радманића — блнзу манаст. Гомионице. Силвестар Милетић, јеромонах, из Мајкића — Јапре, протопопијат Сански-Мост. Силвесгар је био (како ми покојнн Г. Мајеторовић приповиједаше) крупан и одваждн. На збору код манает. Крупе, покрај Врбдса у протопопијату бања-лучком рањен је од неког зликовда ; паје од те ране код свог манастира умро, ама не знам, које године. Хаџи Мелентије, игуман; звао се Мариновић, а родом је из Јајца. Мојсеј Палачковић, јеромонах; родом из околине манастирске — села Мелине; Максим Кондић, проигуман из села Трмошње, протопопијат Сански-Мост; Наисије Палачковић, из села Мелине ; СераФион Гвозденовић, јеромонах, из Раткова (Кључ); Мелентије I. Јелић јеромонах, из села Јелићке у прпједорском протопрезвитерату; Леонтије Карапетровић, игуман, из околине вароши Приједора; јеромонах Стеван Бановац, из села Вилуса, манаст. парохиЈе. Право му је презиме Теодосић, али ее је по заселку (махали) „Бановцу" зазвао Бановац. Веле, да је он данашњи крст у манасгиру на св. трпези набавио. СоФроније Кондић, јеромонах, из Трмошње (Сански Мост). Око !850. године овог је калуђера веома мучио прпједорски капетан,. Приповиједа се, да су те године манастиру дошли: козарачки, приједорски и дубички капетан, па немилице калуђере поцијенили. Скендерија Берић, из околине манастирске, био је јеромонах, но од никакве науке. Висарион Васић, јеромонах. Бно је кажу јеФимер у Сарајеву. Умро је у селу Тријебову, код ВарцарВакуФа. Приповиједа се, како је рекао, кад је пошао из Сарајева манастиру: „Да Бог да Сарајево изгорјело, а ја жив манастиру не дошао". И збиља Висарион не стиже, жив манастиру, него су га мртва из Приједова донијели. Гаврил, јеромонах; Мелентије, јеромонах; НеоФит Вукојевић, јеромонах, родом из села Сратинеке. НеоФита су објесили зликовци у Бањој-Луци. О овоме калуђеру приповиједала ми је пок. баба Стана, која је код манастира служила 45 година. Покојница вели : „Мој Перо, НеоФит је био богомољац, баш к'о и добри покјони

Иеаија, али зла уста зло рекоше, па богме и зло стекоше. Облагаше зли људи НеоФита у Бањој-Луци, а масла је било и несретног Тимарца Мелентије I., јер Тимарац, као Тимарац, који и душу за паре даде, завидио је нешто НеоФиту, потплати л.уде, и они оптуже јеромонаха НеоФита Вукојевића, па га објесе о једну крушку у Бањој-Луцп. Мани Милентије I. није добро прошао, убије га у селу Радманићима, један тежак из куће зване Петковић" . . . — Покарао га је Бог, рече ми старица ; а у оно вријеме, кад је НеоФит објешен, на пукне зид у манастирске цркве, лед и туч I била је, н двије године морила је глад околину манастирску ! ! . . . Гаврил, јерођакон, родом је из неког села манаст. парохије. Рукоположио га Игњатије II. (1860. - 1868.) на Илпн дан 1862. год. у Горици, између Јајца и Травника. Милентије П. Јелић, јеромонах. Ова^ Мелентије био је у оно вријеме кад и игуман Партеније и јеромонах Исаија, о којој ћу двојици, мало ниже, а коју више рећи, тим прије, што су заслужни за овај манаетир Јест велпм заслужни, јер гдје су дјела на видику, ту не треба коментара! СераФим Чекић, архимандрит. Родом је из Добросела у протопоппјату Босан. Костајнице. Код манастира Моштанице био је као ђак три године. СераФпм је — (како ми неки старци приповиједаше) био добар за цркву и народ. Дуго је боловао. Па 1861 кад је видио, е се мријети мора, дозвао је тадањег јеромонаха Партенију, монаха Исаију и јеромонаха Мелептнју П., лијепо их посавјетовао, узео св. чест и онда Богу душу дао. Прнповиједа се, да је еам собом казивао, како да му се мртвачки сандук направи ! Партенији рекао је : „Ено Парте ондје има, у оном сандуку нешто пара. Све је ондје. Узми па послије наставите цркву, а укопницима мојим закољи вола звонара (што носи звоно) !" Партенија је све тако и учинио. Архимандрит Чекић укопан је у цркви у притвору. Дионисије Вучковић, игуман, Дине —- како га народ зове, родом је из села Дабра, у протопопијату Санског-Моста, а из доста чувене српске задруге Вучковића. Отац Дионисијпн одселио је у Далмацију, па је п Дине тамо српску књнгу учио, а код српских калуђера у манаетиру Скрадину, гдјему се је и један брат Шпиро