Босанско-Херцеговачки Источник

Сп. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 187

наши ? То су они људи, који нам не дају оно, што нам по закону Божјем дугују. На пример, ми смо и од природе примили наклоност нашим близкњима и у закону Господњем имамо заповест да их љубимо као себе саме (Марк. 12, 31). Ако ми то испун>1вамо, то значи ми им дајемо, што дугујемо. Ако, напротив, не љубимо наше ближње, мрзимо на њих, то тим самим ми се и показујемо дужницима, то јест кривцима пред њима. Дакле, браћо моја, прости смиеао петога прошења молитве Господње : н остаки налп* долги илша , гакоже и дш ИЈставлле/ИТу должникцјлск нашнлПч, сад ће вам бити разумљив : „Оче наш Небески! Опрости нам наше грехе, управо тако исто, као што и ми опраштамо, који су нам што згрешили". Обратимо, браћо, особиту нашу пажњу на речи. гакоже и лш оставлАелгк должникишт* нашИ/МТч Дакле по заповести Господњој, ми можемо молити Оца нашег Небескога о опроштењу наших грехова не друкче, но претходно опростивши онима, који су нас увредили. А у противном случа]у, то јест ако ми не опраштамо увреде нашим ближњима, тада ни с.ами не ћемо добити опроштење наших грехова. 0 томе Сам Господ наш Исус Христос говори овако: ако ви будете оирашшали људима њихове грехе, оиростн.Ае и вама Отац Ваш Небески; а ако не будете опраштали људима њихових грехова. не Ие ни вама Отац оиростити грехова ваших Мат. 6, 44—15). Па за што то, браћо, Господ нам не опрашта наших грехова у оно времч, кад ми сами не опраштамо онима, који нас вређају ? За то, што не опраштајући ближњему увреде, ми се тиме показујемо немилостиви, тврдога срца; а ономе, који је тврдога срца, каква је милост? Речено је у Светоме Писму: суд дез милости, који не чини милости (Јак. 2, 13). И на другом месту Господ говори: каквом мером мерите, онаковом Ле вам се и мерити (Мат. 7, 2). Човек жесток нерадо прашта увреде ближњему, а таковом истом мером и њему ће се вратити, то јест по његовој жестини, не ће се опростити и његови гресп. Дакле, браћо хришћани, од нас самих зависи примити или не примити опроштење наших грехова. Ако хоћемо да примимо опрошгење својих грехева, то смо дужни сами опраштати

онима, који нас вређају, А ако не опраштамо увреде нашим ближњима, то услед тога не само што не ћемо сами примити опроштења наших грехова, него шта више и молити се Богу за то не можемо, у противном случају молитва наша, о опроштењу наших грехова, биће нер^зумна и обратиће нам се у грех. Јер како ћемо ми изговарти речи: и шстави налгк долгн нлшл, гакоже н лш шставлАелп^. должникијлгн нашнлгк, кад међу тим својим дужницима сасвим не опраштамо? У таквом случају, те речи молитве Господње, у устима нашим, имаће сасвим други смисао, на име „Оче наш Небески ! Не опрости нам грехове наше, пошто ми и сами не опраштамо онима, који против нас греше!" Таковим начином осветљив човек не опраштајући увреде ближњему аипак изговарајући молитву Господњу, призиваће на себе не наклоност Божју него суд и осуду. Па шта, браћо, из свега више реченога излази ? И чему нас Господ учи речима : гакоже и лш шставлделгк должники>лгћ. нашилгк? Тим речима Исус Христос учи нас томе, да онај, који се моли Богу не ваља да има никаквог непријатељства и срџбе, него колико је могуће, ваља да има са свима мир и љубав (Рим. 12, 18). Дакле ако принесеш дар свој ка олтару и ту се оиоменеш да брат твој има иегито на те, остави онде дар свој иред олтаром и иди ире, те сб иомири с брашом својим, иа онда дођи и иринеси дар свој (Мат. 5, 23—24). Не говори то, да си се помирио у срцу е ближњим, који се срди на тебе; то је добро, што си се помирио с њим у срцу, но то значи, да си се ти један само ослободио од душевнога зла, то јест злобе; а брат твој све још пати, болује душом; по овоме, по осећају братољубља, приличи ти и брата свога излечити од болести душевне, то јест и њега расположити ка помирењу с тобом. А помирења у срцу могућа су само у том случају, кад онога, који се љути на нас, не можзмо да брзо нађемо, или кад он не ће да се помири с нама; тада је заиста довољно да се помиримо с њим у срцу и пред лицем Бога, који све види и зна. Дакле, браћо моја, у петом прошењу молитве Господње Исус Христос учи нас молити Оца нашег Небескога за опроштење наших грехова, упућујући нас, да смо у то исто време дужни сами опраштати онима, који против нас