Босанско-Херцеговачки Источник

*

Ш БОСАНСКО-;

Мјесечни духовни часопис за црквенопросвјетне нотребе срнско-православног свештенства.

Овеска VII. и VIII. Сарајево, јула и августа 1896. Год. X.

Тестаменат Дабро-босанског Ммтронолита блажено-употгојеног Ђор^а НиЕОлајевнћа.

(20. априла 1807. У име Бога свемогу^ега. Ја доље иотписани митрополит Ђор^е Николајевић, сии покојног свештеника оца Симеона и матере Василије, родио сам се у седу Јаску (Јазак) у Сријему. У мојој иородици био сам песрећан. изхубивши сина од 16 година, а кћер од 13 година обадвоје у Дубровннку у три мјесеца године 1850., — друге дјеце нисам имао: тако^ер и супругу прије времена изгубио сам у Задру 1866. године. Дакле нужних или неопходних насљедника немам. — За то при мојој здравој памети с мојим имањем, што сам га благословом Божијим, а својим трудом и штедњом стекао и сачувао, располажем на сљедећи начин: 1. Ја сам имао двије сестре, ро^ене од једног истог оца и матере Јелисавету и СоФИЈу. Једисавета се удала у Руму

- 8. Фебр. 1896.). за СтеФана Д. Стајића и обадвоје умрли су, а иза њих остало је једно дијете и то Симо, данашњи трговац и посједник у Руми. — СоФија удала се у Мартинце за Ђоку Жилића и обадвоје умрли су, а иза њих остало је четверо дјеце и то: Перса удата за Срету Тешића у Батровце, Христина (Нина) неудата, Саво ожењен и Душан неожењен. — Ове двије горе именоване сестре и ова њихова дјеца, то ми је најближа својта. 2. Сими Стајићу, сину моје покојне сестре Јелисавете у Руми, остављам и поклоњам из љубави, а не из дужности, двије стотине цесарских дуката (200 златних цекина), да му се предаду одмах посслије моје смрти. 3. Дјеци мо]е покојне сестре Софији у Мартинци, Пери, Пини, Сави и Душану укупно свој четворицп оетављам