Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 253

Ђурађ, у калуђзрству Герасим Гојић, игуман. Герасим је родом из села Свињухе-у близини Босан. Новог. Нзих три брата протосинђел Гаврил и јеромонах Стојан учили су у Пакрацу. Врло су добро били уредили манасгир Моштаницу. Врли старина Аћим Карановић, отац јереја Михајла Карановића, приповиједао ми је, да је из породице Гојића из села Свињухе било, што он зна, око 45 свештеника. Прокопије, јеромонах, рукоположен је 3. септембра 1854- год. од епископа Србина Босанца Антима у Тешњу. Григорије Цвнјић, игуман; Ђурађ Трмошљанин, јеромонах ; Агапнје Вујасиновић, игуман ; Герасим Лукач, сва четри су Босанци, али не знам, отклен су, нити знам шта више из живота њихова. Јефстинијан, јеромонах, Никодим Јајчанин, јеромонах. Не могох разабрати што гођ о овој двојицп. Гаврил Качавенда, јеромонах. Гаврил је родом из Јеловца у околини Приједора. Био је мирски свештеник у Сарајеву и Приједору. За свештеника произвео гајеВенијамин (1816 —1835), а за јеромонаха рукоположио је Ђорђу Амвросије (1835—1841.) давши му име у калуђерству Гаврил. Јеромонах Гаврил био је код Моштанице 4 године и туј је умро, но не знам које године. НикиФор Мајкић, јеромонах. Родом из села Мајкића — Јапре у котару Санског-Моста. Кирил Аџић, архимандрит, рођен је 4. октобра 1848. год. у Турјаку код Бос. Градишке. Произведен за јерођакона и јеромонаха 3. и 4. децембра 1872. од митрополита Паисије (1871.1873.) у Сарајеву. За архимандрта произвео га је митрополнт Сава Косановић (1881. —1885.) у манастиру Моштаници 15. августа 1883. год. Кирил је умро 1894. год. 9. априла у манаст. Папраћи-протопопијат власенички. Ђорђо, у калуђерству Герман Јовановић, јеромонах. Србин је Сријемац, рођен у селу Нештину код Прига 25. априла 1863. године. Након шесто-мјесечног искушења у манастиру Гомионици, произведен је за јерођакона и јеромонаха у Сарајеву 21. и 22. априла 1891. год. од Њ. В. г. Ђорђе Николајевића. Гериан је кратко вријеме калуђер био. Умро је у свом родном мјесту 27. сеп. 1892. год. Покојник ми се је тужио баш у болести мјесеца августа, пред своју смрт, како му је увијек жао, е је највише

пропао у Гомионици од студени, додавши ми *• „Брате, сјећаш ли се, како смо оно заједно цијепали јошић, и Богом братили момке да нам дрва донесу. Ти се негсако опрости оне собурине и пријеђе у свој стан у школу, али ја баш овдје пропадох!" ... Герман је био врло начитан, вриједан и добар приповиједач. Живот му је био доста буран, но као калуђер, лијепе је мисли имао, ал неумитива смрт све помете. Ш. Калуђери манасшира Рмања. ТеоФИл Боровина, игуман. Преминуо је у септембру 1780. год. у манастиру Рмању. Никодим Милеуснић, јеромонах, рукоположен 1771. год. од неког епископа Ананија. Нил Бубаловић, игуман, Василије Цернобрња, игуман, рукоположен 1773. год, од епископа Буквића, умро је 1811. год. у Србу у Лици. Оба су ова калуђера потписана на писму управљена владики горњо-карловачком Петру Петровићу (1774.—1784.), а писана 20. децембра 1780. год. На споменутом писму, когаје врли историк, преч. госп. прота Дим. Руварац објелоданио у „Источ." свеска 1. и 2. од 1891. год. стоји Бубаловић, као игуман, а Цернобрња јеромонах ; у врло важном и корисном дјелу за историју српско правосл. цркве — „Карловачком Владичанству" I. књига стр. 115., Цернобрња спомиње се, као игуман. Спиридон Калинић, јеромонах и постриженик манаст. Рмања, умро, као парох 24. нов. 1814. у Зрмањи, у Лици и Крбави. Јеронија Бубало, јеромонах, рукоположен 1775. год. од епискона Дабро-босанеког Пајсије (1779—1794.) Јаоникије Рађевић, јеромонах, произведен за јерођакона од Пајсије 8. новембра 1781. за јеромонаха у Плашком 24. Фебруара 1789. год. од горњо карловачког владике, Генадија Димовића (1786.— 1796). Хрисантије Половина, јеромонах. рукопо жен је у Доброселу у Лици, око 2 сахата с ону стране Уне далеко, од ман. Рмања, а рукоположио га је епископ Пајсије Скерлетовић, или како га још назива г. Грбић „Сакрзлија". Викентије Шербеџија јеромонах; Василије Црнојевић, јеромонах. 0 овој двојици не знам ништа поближе рећи.