Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 255

Зачеци дарвинизма врло су стари, али дарвинизам као теорија, познат је у науци тек од прије неколике деценије годнна, када је познати испитивач Дарвин довао ту теорију у систематски ред, I те је по њему и прозвана „дарвинизам". Сама пак Дарвинова испитивања у почетку су била позната под именом „селекционске теорије" и Дарвин је пак сам на пошљедњој тачци свога испитивања, морао одати почаст Богу, као створитсл.у пошљедње Феле, од које су постале друге; али његови ученици, а особито др. »Дуј Бихнер и др. Е Хекед са својим коментарима на његову теорију, толико су зашли, да је дарвинизам, у данашњем облику, најсавршенији атеизам. По Дарвиновој теорији: „човјек се развио по истом опћем типу, као и остали сисари. Сви зглавци његовог скелета, могу се сравнити са зглавцима мајмуна или каквог слепог миша и пацова. То вреди и за његове мишиће, нерве и крвне судове; мозак се управља по истим законима: свака главнија вијуга или бора у у мозгу човјечијем има свој аналогон огангутана. *) То је у кратко цијела теорија дарвинизма о еволуцији човјека, али да би се то доказало, дарвинисте су узели читав анатомски састав човјечијег тијела и успоредили га са саставом животињског тијела, а особито са саставом тијела чимпанзе и орангутана. Једни, као напр. Хухсле, нашли су потпуну једнакост у конструкцији и мајмуна и човјека, а други опет, као Грауиолет нашао је неку малу разлику у саставу мишића. Ради те несугласице дарвинисте су пошле још даље, па су и ембрионе човјека сравњивали са ембрионама других сисара, али на њихову ') Библиотека научних истина I. стр. 15.

жалост и ту је била разлика, коју признаје и сами Хекел. 2 ) Најпосље су се надали, да ће у мозгу наћи тражену једнакост, али ни ту не бише боље среће, јер анатомски састав мозга човјечијег разликује се од састава свих других животиња. Семеринг је констатовао да је мозак човјечији саразмјерно много већи, него ли мозак и једне друге животиње. Молемот, Ајрет и Грауиолет, набрајајући анатомске разлике изме|>у мозга човјечијег и мозга мајмунског, одлучно изјављују, да ту постоји знатна разлика. 3 ) Сравњивање човјека са мајмуном, потекло је од туда, што, по дарвинизму и човјек и мајмун имају једног истог праоца, дакле да обадва потичу од једне Феле пли од једног индивидуа. Човјек је до данашњег савршенства дошао разним емигранцијама и утисцима из спољашњег евијета, или као шго вели Молемот, да је он: „производ од родитеља, дојкиње; од мјеста и времена; од ваздуха и непогоде; од звука и свјетлости; од хране и одела. - ' 4 ) Онда, када је човјек започео своје усавршавање, када је изгубио главне особпне свога индивидуа и почео се разликовати од других животиња, почео је говорити, а то је био продукт првих почетака разума. Разум је особина душе, за коју дарвинисте веле, да је и она слична души других животиња. „Душа је човјечија, појачана душа животињска" — вели Вурмајстер, а др. Л. Бихнер вели: „душа је човјечијега потенцирана душа животињска." Познати филозоф Демокрит мислио је о души, да она постаје из финих, 2 ) Природна Историја стварања, од Е. Хекела, стр. 240. 3 ) К. Кунис: Члвек и животиња 1. стр. 22. 4 ) Св. Марковић : Реални правац у науци и животу св. V. стр. 85.