Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 256

Б. X. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

округлих атома, ко]и се крећу по циједоме тјелу, и усл>ед њихова кретан.а појављује се живот. Е. Хекел, емпетуозни бранилац дарвинизма, о души вели ово : „Дух и душа — то су само више, комбиноване и промељене моћи исте Функцоје, коју ми у најширем смислу снагом зовемо. Снага је опћа Функција цјелокупне материје," те су по томе дарвинисте пале и у груби материјализам. Ово би била скица дарвинизма или Дарвинова теорија у најкраћим потезима пера, коју његови уненици са поносом зову „научне истине", али колико ту има истине видјећемо, када ту теорију сравнимо са истином. Човјек је створење Божије, које се одликује од свих других створења и с н>има нема ништа заједничко. Он има усправљен стас са погледом усправљеним к небу, да се јасно види, да је његова лоза од озгоре, као што згодно вели Ксенофонт 5 ). Ако бацимо поглед на костур најсавршенијег мајмуна и на костур човјечији, одмах се да виђети велика разлика да је и дјеца могу примијетити. Док је костур човјечији, са правилно развијеним костима и зглавцима, те се и са голих кости јасно види савршенство, узвишеност и достојанство човјечије ; дотле је мајмунски костур збијен, са неправилно развијеним костима, те се на први поглед види на њему животињска ништавост и простота. Када је костур обучен у тијело, онда се још мање може мислити о каквом сравњењу, јер ту већ постоји и анатомска разлика, као што су признале и саме дарвинисте. Али да у конструкцији постоји и далеко већа сличност, него што су је нашле дарвинисте, опет то не би значило ништа. нити би се могао извести закључак, да човјеки мајмун имају једног заједничког 6 ) Из грчке Јфквене књиасевности I. стр. 46.

претка, јер није довољно, да све Фамилије које потјечу од једне Феле, или све Феле, ко^е иотјечу од једног рода (едииб) имају слично тијело, него оне морају имати сличност и у душевним особинама. А која животиња има ишта слично, од душевних особина, са човјеком? Узмимо баш мајмуна и посматрајмо га у минажерији, да ли он зна ишта друго, него имитирати оно, што види од људи и на што га је његов господар са штапом навикао; па и то зна имитирати само најпростије ствари, а о каквом самосталном раду или комбинацији не треба ни мислити. 0 самосталним производима човјечијег ума не треба ни да говорим, јер су ти производи и комбинације у нашем вијеку толико велики и савршени, да им се и сами људи диве. 0 томе нам свједоче силни проналасци на пољу елекро - механике, па и ти највиши стварачи, да се роде још до неколика вијека, зачудили би се проналасцима, што ће се дотле открити. Дакле, човјек по своме разуму и слободној вољи, постаје све савршенији, тежећи да с-е што већма приближи своме створитељу — Богу, а животиње остају вјечито на једноме ступњу интелектуалног развитка. Мајмун је и данас онај исти, који је био прије толико хиљада година и није ни за длаку савршенији, јер му није Вог дао разума, него га је створио као и друге животиње, а разум је дао само човјеку. Лине , творац научне зоологије, рекао је: „Многима се чини, да је разлика између човјека и мајмуна већа, него између дана и ноћи; али када се сравни образовани Европејац са Хотентотом на предгорју Добре Наде, тешко је вјероватп да су они постали оба од истог порекла. Или кад се сравни дворска госпо |јица са човјеком, који је одрастао у тнуми, остав-