Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 262

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

— „Ва1кап". Штампана је засебно и ћирилицом. Издао ју је др. Александар Брешћенски, университетски проФесор, „уз судјеловање многих пријатеља сједињења дркава". „Балкан" хоће да својом садржином*) увјери православне јужне Славене, а особито нас Србе, „било да станујемо у Србији и у Црној Гори, било да станујемо по Угарској," Хрватској, Славонији, Далмацији, Боснн и Херцеговини, и по другим крајевима", како треба да оставимо своју свету православну вјеру, а примимо римо-католичку, разумије се, у облику упије. Нема ту по сриједи никакве политике. Папин повјереник, врхбосански надбискуп Јосиф Штадлер, главни покретач „Балкана", који је себи ставио у дужност, да у дјело приведе завјетну мисао папе Лава XIII. о сједињењу источних цркава с римском столицом, изријечно каже у својој посланици, намијењеној браћи Србима православне вјере : „Ја свечано изјављујем, да моје звање није политичко, и да браћа наша од нас одијељена, били Руси или Срби или шта друго, кад би се с нама здружила у вјери, не би од своје народности изгубили ништа, него би остали што су и били, Срби и Руси, паче то би још више било, јер не би смјели више вјеру истовјетовати с народношћу ..." Затијем додаје: „Дао Господин Исус, у чијој су руци сва људска срца, да они, који лажне тврдње шире (т. ј. да је његово звање у овом послу политичко), онако љубе нас, као што прави католици и ја с њима љубимо сву од нас одијељену браћу Славене". Како било, еле из превелике љубави а не из политике пресвијетлог госп. сарајевског надбискупа Штадлера поникао је „Балкан" у хрватском Загребу, да ради на сједињењу цркава међу јужним Славенима. Да, и ми желимо да се цркве сједине, да сви-хришћани и хришћанска друштва буду једно.

*) Ова прва овеока садржи : 1. Задаћа „Балкана", од др. Брешћенског; 2. Јооиф , надбискуп врхбосански и апостолски комисар, Србима: браћи од нас вјером растављеној, братски поздрав !; 3. Источни обреди и света столица, од Лектора ; 4. Лео Иапа ХШ. и Антим патријарх цариградеки, од др. Бонавентури; 5. Путна цртица (Јединство стурих литургија) ; 6. Устројство цркве Исусове за прва два вијека, од др. Бонавентуре; 7. Пријеглед источне цркве у Аустро-угарској монархији ; 8. Црквени обреди н кршћански обичаји, од Матије Пајића, и 9. Аутономија српскоправославне цркке у Хрватској и Угарској. Стр. 163. Насловна слика на корицама ..Балкана" преставља римског папу, који ее рукује на отвореном јеванђељу са једним епископом с брковима и с брадом.

Сам Христос молио се Оцу небескоме за вјерне : Оче свети ! сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми. И св. црква свагда се моли о лшрНг ксего лира, Е /игостожнш скатвј ^ н Кожж ;( г к церккж и о соединенји кск^То јединство била би највећа срећа за човјека и за цијело хришћанство. Колико је саблазни, непријатељства и проливања крви било међу људима и народима ради разлике у вјери ! Колико несреће у цородицама ! Колико би напротив било добра, радости, красоте у човјечјем животу, кад би хришћани живјели у јединству вјере и љубави, као дјеца једног Оца небескога, као браћа у Христу. „С 1 * что докро или что красно, каже Псалмопјевац, но жити кратји ккбп^к". Све то ми добро знамо, као што знамо и то, да је јединство хришћанских црква могуће, јер га је сам Христос предсказао : И биће једно стадо и један Пастир. Али покрај свега тога ми опет не вјерујемо, да ће се жељећо јединство међу нама православним и римо -католицима икад моћи извести по плану и програму, какав заступа загребачки „Балкан", и ако је „његова ^појава Формом и садржином нова", ма и могли написати под сваки чланак његов : Умно ! преумно !, кад је „сама мисао и жеља у њему изражена сшара и , кад нас т. ј. дијеле погледи што се тиче начина сједињења. Какав пут води потпуном и коначном јединству хришћана ? У одговор на ово пптање морамо да поновимо оно што је досад неброј пута с наше стране било казано и написано, наиме : Само тај и такав (пут), да хришћани разних цркава и хришћанских друштава обрате се к једној, саборној, апостолској цркви, и у свему се с њоме споразуме. А како је највјернија нашљедница и преставница те цркке црква православна источна, то хришћани цркава и друштва неправославних и морају да се с њоме сједине, јер ће у њој наћи једну, истиниту, васељенску цркву. Но друкчије мисле комисари римске столице. Из синодалне посланице Шегове Светости патријарха цариградског Антима, коју и „Балкан" доноси, они неће ништа да науче. Црква православна не иште сама власти над свим свијетом, нити она признаје једном самом права на таку власт. Јединство које она нредлаже у име једине Главе и непогрјешивог- Пастира цркве,