Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 261

скове Цркве. јВДима је пред очима римека столица, а не Христова Црква, римски папа, а не Христос. Нема у њиховом срцу хришћанске љубави и искрености, него су занети страшћу службе своје иапизму, а испуњени језуитизмом пренемагања и обмањивања у служби тој. С таком „браћом" преговарања нема. У Јордан најаре, па се оперите од заблуда и грехова учињених против Христове једне свете, саборне и апостолскс Цркве. Пред Голготу, иа покајте све грехове своје, које ночинисте хришћанотву и Христовој невести. У Марчу, Дишник, Ласовац, па се исплачите над жртвама вашег нехришћанства, вашег необратства. И онда тек приђите к нама : окупани, покајани и исплакани. Ми ћемо вас дочекати оном искреном радошћу, којомје дочекао отац сина, о коме прича св. евангелист Лука, И онда тек можемо преговарати и говорити с вама о јединетву и братској слози. Све штогод се у том погледу пре тога учини, биће звоно без клатна. Можемо писати томове, полемизовати до миле нам вол,е; можемо вас обавештавати, доказивати вам. Можемо сву артију овога света потрошити и мастило сасушити око непрестаног понављања свега што је до сад о заблудама папизма казано и написано, и што ће се још у новој Форми, са старим и са новим разлозима имати и моћи казати. Но све би то било узаман. Ваш је ум окован, срце Зфобљено, а душа под закуп узета. Ви не смете мислити својим умом, осећати евојим срцем, живити својом душом. Ви нисте што би имали бити, него што папа коће да сте. Ми с вама не можемо ни преговарати, јер вас и нема, ви и не постојите као ви. Мјесто вас мисли, говори, жели п одлучује папа п папизчм. А тај се не покорава разлогу, доказу. разуму и истпни. Јер за папизам друге истине нема од самога папе: других разлога и доказа не може бити од папине воље и заповеди ; разума нико впше не сме ни имати до једини папа. Ил' ми се поклони ил' ми се уклони, -- то је први захтев папизама. И за то с господом око „Балкана" водити дишпут или преговоре било би сувишно. ако не већ и емешно. Ми се никад не поклонисмо, а многи се из папизама уклонише. Процее тога уклоњања, т. ј. напуштања папиззма, траје непрестано, но ми не сумњамо у његов свршетак. Пророчанство

Господа нашег Исуса Христа ће се испуиити. Време му не знамо. Оно је у Бога и у Његовом промислу, Али вера је у нас, да ће се исиуиити у науци Христове Цркве, која је до сад у целости, у еветињи, у чиетоти, неоскрвњења и неприкосновена сачувана у једној светој, еаборној и апостолској Му Цркви нравославаој. 0 њоме је Христос, јер у њој је наука Нзегова, Његових апостола, и свију оних, који су овлаштени били, да у име Христове Цркве уче. А гдје је Христос ту је истина, гдје истина ту је и победа. Будућност је прзвославне Цркве, будућност је св. Православл.а! Господи око ,,Ва1капа" и ,,Балкана" проето стоји, да и даље рчде свој посао и кулуче у небратској и неславенској служби старом своме господару. Имају с киме. а имају и е чиме. Богата је ризница римске пронаганде, а њихово срце без љубави за нас, Ми смо томе свикли. Ал' ће доћи дан — кад било — кад ће со Хришћанеки свет цео, а Словенство наособ, каменом презира бацати на, ропско то њихово кулучење. Доћи ће време, кад ће га се стидити и потомци данашњих папских кулучара. Било би сувишно, да наше свештенство упозоравамо на појаву „Балкана" и његове смерове. Оно зна своју дужност. Послушаће своју савест и своју љубав. Оно има бити будно на сваком крају евоје цркве и народа у свако доба. Јер „Балкан" није весник хришћанеке љубави, и братске слоге, него сејач раздора и немира, кога нашој отаџбини данас најмање треба. ,,Балкан" замеће кавгу верско-политичку, и зато ће српски народ са евојим свештенством где год га је, и овде и на Балкчну, знати њему одшалити шалу и спремати подушје, као штоје и до сад многима покушајима „вукова у јагњећој кожи". — —р—

Далиатински „Гласник" под насловом Ђалкан одговара овако : У Загребу, гдје је прошле године 3. (15.) окт., приликом доласка и боравка Нзеговог Величанства, паклена мржња „браће" наше са, нечисти мазала храм свете Христове цркве и православне свештенике излагала нападајима, порузи и подсмјеху Фанатизоване свјетине, изишла је прије неколико дана прва свеска часописа