Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 260

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

до тога јединства и те заједнице, и у чему би она била. Вели се ту, „да се ваља дати на истраживање свих оних точака, што нас могу зближити, сјединити и свакој опорби крај учинити", ал' се не каже, да ваља истражити и све оне „точке", односно нитања и разлике, које еу нас разделиле. Уверава нас сада г. „комисар" > „да се јединство св. вјере скроз иодудара с разликошћу законитих обреда", но не вели ни данас, који су обреди законити, а који незаконити, нити спомиње де се јединство св. вере хришћанске скроз не подудара са разликошћу догматичних учења и са разликошћу учење о светим тајнама. Нуди нам да задржимо обичаје, обреде, језик, напосе нетакнуту литургију, али не казује чега се имамо одреЛи и шта све примити. Што је главно прећутано је; споредне ствари у шаренилу су истакнуте. Гомила лепих и китњастих речи, којима питомди Ватикана, а особито „комисар" до раскоишоети располажу, а без да што год казују, што би требали знати, а не знамо, с једне, а с друге стране оно језујитско п Фармазонско притајивање смера и тежње, главне мисли, правог задатка и једине жел.е двојице „пријател>а сједињења цркава", не дадоше нам ни за часак да се отргнемо осведочењу, да имамо посла са новим ђетићима старе језујитске римске школе, — нове длаке старе ћуди, — који се „комисарскп" устремљују у мирно хришћанско стадо јеванђелског и апостолског васијонског и прастарог св. Православља. Осведочењу томе допринело је и наше познавање пресветлог г. надбискупа Штадлера и задатка, којем има служити „апостолски комисар". Но за часак се отргосмо томе познавању и узесмо наум и пред очп само оно. што је написано у чланку г, Др. Брешћенског и у „посланици" г. „комисара надбискупа Штадлера. Прочитасмо све то, једаред, дваред, па и трећи пут. И на могосмо се отети питању: „па шта ти људи хоће? Ко ће пх разумети" ? Тако ]е замотана реч г. Брешћенског, испреплетена и завијена „посланица" г. надбискупа „комисара". Е, тако је та нова тактика њпхова ! Да г. Брешћенски није укријумчарио у своје редке и реч о „поглавици" пастира и научптел>а, о „усредоточеном устројству цркве у насл>еднику св. Петра" као и г. надбискуп о „мајци и научитељици свих", — и реч првога

и „посланица" другога изгледала би бар тако наивна, тако љупка, тако безазлена, нека појетичка екскурзија, којој циља ни сами автори не знају, као и многи песник на распасаном пегазу што не зна чему и зашто пева. Укријумчарене горње речи осигурале су г. г. авторе бар од тога, да им ни наивноет неће импутовати искреност. Оне их издају, и одмах се види с ким имамо посла. Издао их је и „СНазшк" ђаковачки. У 10 броју своме препоручује он топло „Ва1кап" овим речима: „Оп росЈрапо ос!§о?ага пазјш ро^гећаша, рак ако је пје§о^а ројауа (огтош 1 заЛггтош поуа, (о је .чагпа тгзао г геЦа и пјети гггагепа з(ага. Ј Па, тек их потпуно демаскује насловна слика на корицама „Балкана". На отвореном Јеванђељу, над речима : св. егангелЈе и ву. Еуап§је1је, рукују се римски папа и унијатски бискуп (с брадом и брковима). Што је прећутано и притајено у речи г. Брешћенског и г. надбискупа, добило је потпуног свог израза у тој слици. Он врло јасно и сасвим искрено казује шта хоће „Ва1кап" и „Валкан" ; ради чега је покренут и шта се смера њиме ностићи. Унија. Дакле и опет -унија ! То је зар сва мудрост? . То је зар јединство п братска слога, којпј се намењује „Ва1кап" и „Балкан" ? Унијом се зар пзвршује пророчанство Господа нашег Исуса Христа? Унирм се зар достизавају хришћански идејали ? У унији зар јединство св. вере и Христове љубави ? Не ! Унија је трговина _и проста шпекулација са Христовом црквом и њезиним учењем. Унија је трампа са хришћаским догматима. Унија је игноровање хришћанских исгина, исмевање истинитог задатка Христове апостолске цркве. Унија је грешно дело руку људских Шу је измислио Рим, да послужи папизму, па ма под цену самога хришћанства. Ми смо и г. 1894., у 33. и 34. бр. овога листа казалп своје кишљење о јединству какво нам „у најлепшој златној чаши" нуди и данас „Ва1кап" и „Балкан". Казали смо на посланицу папе Лава ХШ , Ргаес1агае §га1и!аћош8, коју је те године папа издао поводом свога педесетогодишњег епископског јубилеја. Ни једне речи не можемо ни данас изменити. Одговарати и „Балкану" на, његова пренемагања о томе јединству, држимо, да је без сврхе. У господе око „Балкана" нема хришћанског и јеванђелског погледа на јединство Хри-