Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8 Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 269

моћи наћи некодико њих, који су барем приб.лижно равни твојој пречасности !! Истина је права да би свештеници као војници Господа Исуса Христа морали заборавити на себе хт на своје материјалне користи, као и на то, да ли ће њихов рад бити добро примљен код људи или не, иа само оно и онако радити морали, као 1ито их дужи свето писмо и њихов узвпшени и свети иозив. Но преставимо себи и оваковога свештеника, па ће мо на нашу велику жалост опет чути са многијех страна клевета и неоснованијех приговора противу њега, шта вшпе наћиће се људи, који ће таковоме пришити на ле|>а жиг издајства своје вјере и народа, — баш зато, хнто иде како треба по закону а не по навици људској — и так;о истога Х1ри нашим ххриликама и одношајима учинити скроз немогућххм и неспособним за корисно дјеловање у иароду и вршехве његове свете дужности. Да ххаведем за ово само један примјер. Сви ми знамо да је тајна покајања и св. причешћа пошље св. крштења једна од најважнијих тајана и да се мора са највећнм заузимањем и са највећом светости вршити и од стране свештеншсове и од стране вјернога, који је прима. Сви ми зххамо да се бахп због тога мора св. ххричешће по пропису црквеном примати одмапошље возгласа: „Оо стра\-олгн Божшл^ и Е г крок> пристВпите"- А како се извршује ова тајна код нас (а и друге) и шо ио веЛгши наишјех села и вароши? Ево како! Кад се сврши литургија, остају они, који ће примити св. причешће у цркви; хгаткад њих по која стотина, па онда сви хоће у један мах да приступе св. причешћу, тамо се гурају и туркају, вичу и псују, јер једно друго хоће да удави. А јадни свештеник држи тијело и крв Господњу у чаши спасења, 1ха и

њега гурају, вуку и трзају, зову и моле, те може лахко и св. чест просути и тијем ни крив ни дужан навући на себе најстрожију казну и осуђење. Овако се и у самом срцу цркве наше и иравославља у Сарајеву обавља св. иричеш&е, и хајде Ти госп. Крнета усуди се овај „наш стари обичај" како се обично вели — нарушити па да те видим! Ми добро знамо, да то не ваља, ми знамо да ћемо бити одговорнхх правосуђу Божијем за ову нашу небрижљивост и олахко узимање превелике наше и св. дужности, ми знамо да тијем баш чинимо и себи и нашем народу штету, али јесмо ли ми доста сложни да ту незаконитост уклонимо? То је друго питање! Рећи ће нам се, па шта то наводиш ? Наводим зато, што смо тако и у свему другоме као и у овој ствари и предмету. Или овај случај : исповједио свеште. ник жену, и због гријеха које је починила, ускрати јој, за тај пут св. прххчешће, нареди јој епитимију да принесе плодове кајања. Она отишавши до насред п;ркве, досјети се нешто, поврати се па рече: „иоио! знадеш ли ши чија сам ја? А свештенихг кад чу ово даде јој св. причехнће радије, него да до неколико дана сели 1хз своје куће и пароххЈЈе Вог зна куда Ј Ето видшн ли у Христу брате, како није баш само свештеник повод опадању религије и морала у нашем народу — јест у толико што није свјестан своје велике дужности и познва — него има и другијех, који приносе добрано жртава, на тај нечастиви олтар, и који га на нашу несрећу добро ките на ругло наше! Ја не кажем да смо ми анђели, али нијесмо ни онолико црни како нас је брат Крнета изнио свијету на видик, што је могао осгавити и другом коме, — јер таковијех се на^е увијек доста, који имају и оштар језик и спремно и оштро перо, |>е треба