Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 289

питавали, она ће подрасти у трајној-тврдој својој вјери, утврдивши се из малена у њој, на утјеху и радост својих родитеља и старатеља, на корист свога народа, цркве и државе и на

славу Бога Оца, коме буди слава, чест и покло" њање са једнороднијем Бзеговијем Сином и животворнијем Духом увијек. — Амин. (Свршиће се.)

Р а Царев рођен-дан и ове је године нрослављен свечано као и до сада, а свеч .ност пуно увећава, што је рођен-дан управ на један од највећих православних празника. Послије литургђије у новој срп. прав. цркви почело се благодарење за Његово Величанство, да још много поживи на срећу својих народа. На Благодарењу је чинодјејствовало много свештенство, а међу тим три архимандрита, а од власти био је г. Барон Бенко с многобројним чиновништвом. Живило Његово Величанство Франц Јосиф 1.! 4. августа ове године одржат је полугодишњи парастос у новој сарајевској цркви великом сриском архгтасширу и доброшвору блажено уиокојеном Дабро-босанском мгтроиолиту Ђорђу Николајевићу. На парастосу је чинодјејствовало 16 духовних дица, ме^у њима оба архимандрита, а одговарало је овдапхње српско-иравосл. црквенопјевачко друштво „Слога". Врло иас је изненадио и овај пут немар народних представника из Сарајева; јер народа је у опће било мало, а њих још мање, а то је још чудније, што је било јављено, кад ће се парастос одржати. Зла свједоџба.! Њ. В. руски император Николај II. одликовао је Његову Светост васел.енског патријарха Антима VII. звијездом Александра Нрфског у брил.антима, Нека то високо одличије дуго година краси великог православног јерарха и вођу против непријатеља праве Христове нчуке! Папи Лаву ХШ. не може никако да избије из главе она слатка јабука: сјединење свега хришћанства с римском католичком црквом. По што му није пошло за руком, да православне хришћане задобије, бацио је поглед на неправославне источне цркве, те је скоро једном енцикликом јавио сједињении коптима у Мисиру, да им се установљава патријархат и двије еписко-

Н 0. није у: Хермополису (Мињи) и Диосполису (Лаксару). Разумије се, да је брижл>иви настир и овом приликом, како је то већ свима папама обичај, споменуо, да су му сви народи драги, па како у овом случају пише баш коптима, рекао је, да су му они најдражи ; схизматике је споменуо, смирено их молећ, да укиде, е само једина римска католичка јерархија потиче од истине и да је „само она наслиједила сва предања од старих александријских патријараха и од основаоца египатске цркве, апостола Марка". Заиста је тежак положај неправославних источних цркава, али ће њихова јерархија и овај пут знати крај свих незгода одбити непозване и увидјети, ^а ће се једино очувати у правом Хришћанству, ако се врате у крило своје најстарије сестре, православне васел.енске цркве, у истини католичке. 16. јуна о. г. православно мисионарско друштво навршило је 26 година свога постанкаПослије свечане службе Божје била је свечана сједница, на којој је протојереј А. В. Никољски говорио друштвеном раду и о његовим мисијама у прошлој години. Из тога се његова извјештаја види, да је 1895, год. било свега чланова мисионарског друштва 12,803 а почасних 12. Година 1894. друштвени је капитал износио 1,298.730 руб. и 77 коп : 1895. г. приход је био 360.435 руб. и 57 коп., а расход 347.321 руб, и 36 коп., дакле вишка је било 13.009 рубаља, те је на почетку ове год. био капитал друштвени 1,311.844 рубље и 48^2 коп. Алтајска је мисија 1895. г. имала 79 чланова, а привела је Христовој цркви 290 душа. У овој је мисији била 41 мисионарека школа, у којој се учило 962 мушка и 294 женеке; свега 1.256 ученика. У киргијској духовној мисији било је 23 члана, која су обратили у хришћанство 58 Киргиза мусулмана. Ова је мисија имала 5 школа са 127 мушких и 123 женских, свега 250 4 ђака.ј