Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 288

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и.8

ром учити вашу дјецу, која буде полазила речене школе; учићу је, наиме, онијем најеветијим и највазкнијим истинама вјере православне, које је пресвета и живоначална Тројица у откривеном и писаном закону људима предала за руководство. И не ћу нигда пожалити свога труда, учећи тијем истинама овај дивни подмладак, ове питоме гранчице лозе вашега чокота, ову вашу узданицу и овај корјенити расад, из кога ће под матерњим надзором и залијевањем плоднијем капљама свете науке ове наше најбољо учитељке (цркве), подрасти честити и ваљани оцеви и матере, домаћице. кућенице на корист свога народа, цркве и државе. Али је моја снага премалена са свакога гледишта за ово одлично звање, за овај важни посао, да се постигне цијељ, јкоја се жели. А потреба познавања своје свете вјере и својих хришћанскијех дужности према Богу и људима у разнијем одношајима и стањима човјека, с обзиром на многе користи, које од тога долазе, неопходно је нужна свакоме Хришћанину. Јер као што је тијело мртво без духа, тако је човјек мртав без вјере. Вјера покреће човјека на поштен и Богу угодан рад, с којим се издржава и живи, и, имајући обећање Божје, удара темељ, на коме се подиже народно благостање; вјера, обдржавајући и гојећи у нама чврстоћу моралне снаге гласом неба — Бога и савјести, чува нашу народност и лијепе наше народне обичаје, којијех се држимо по примјерима својијех предака и како нас они научише, н. пр. о крсним славама, о разнијем светковинама и поменима и у опште у нашем домаћем животу; вјера покреће и оживљава у нама узвишене мисли и дјела, која стварају посебну и општу народну срећу и опстанак; вјера порађа у нама чуства побожности и смирености, родол,убивости и осталијех врлина; вјера нас склања и привољава на најдубљу и најискренију покорност и оданост према своме прејасном владару Франц ЈосиФу I. и Бзеговијем властима. У опште, дјелујући у нама вјера, имамо душевно спокојство и мир савјести, вазда, па чак и у несрећним и незгодним приликама; јер смо снагом вјере ограђени од свакога певаљалства, које руши спокојство и мир савјести људи. А кад ослаби или еасвијем престане вјера дјеловати у срцу људи, тада им се савјест помрачи, пле-

мените мисли и дјела престану, љубав се иско ријени, а по томе у њнма букну у пламен различне страсти, коЈе за собом повлаче многе зле пошљедице. С тога вас, браћо моја, молим вас поштовани родитељи, старатељи и браћо, који шаљете своју дјегду у поменуте школе, да ми у дјелу вјероучит^љске наставе родитељски и братски помажете. А ево како ћете ми помагати. Помагаће^е ми, на име, тако: ако своју дјецу редовно будете слали у гаколу; ако је будете учил.и ријечју и примјером својим, када су код куће, да право вјерују у једнога истинога Бога, у ев. Тројици, и да Га више свега љубе, поштују и славе; да пресвето име Божје са највећим страхом и уважавањем призивљу за евједочанство само за истину ; да Богу угодно светкују неђељне и празничне дане побожнијем похађањем цркве и чињењем добријех дјела; да своје родитеље, учитеље, старатеље, власти и духовне шстире уважавају и слушају ; да живот својих б.лижњих као и свој чувају ; да своје тијело, које је стан Светога Духа, и Богу погодну душу чувају и хране вазда у чистоћи; да не чине штету сопственом имању другијех људи ; да не говоре против другијех увредљиве и неистините ријечи; да нигда не пожеле туђе имање неправедно к себи присвојити, и т, д. А и ја ћу их учити, поред вјеронауке, свему, што је добро, лијепо и племенито ; а одучавати, по могућности, од свега, што не ваља чинити. Мимо прописане са,те за предавање вјеронауке, којијех имаЈц 22 на седмицу, ја сам у неђеље и празничне дане одредио по један сат за предаваље црквеног пјенија, које ћу преко цијеле године држати с дјецом у једној соби трговачке школе, желећи, да и ваша дјеца науче појати, па да с дјецом из конФесионалне (православне) школе у цркви на св. ^богослужељу одговарају и поју; јер су и ова дјеца, дјеца из једнога мјеста и једнокрвне и једновјерне браће. Овај сам посао, због многог посла у радне дане, својевољно одредио у те дане, с тога, што ми у радне дане не остаје за њ' довољна времена. Па за то и у ове дане у одређенп сат изволите шиљати дјецу у школу, Будемо ли пак сложно и братски, искрено, на овоме поелу радили па младеж учили и вас-