Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 292

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

апостола Петра и Павла ивдаје. Овогодишња меделз* опомиње на настојање „светог оца", да некатоличке цркве сједини с Римом. На предњој 1е страни папина слика с потписом : Лав Тримаести, папа 19. година ". Стражња страна представља енциглику о сјединењу цркава. У сриједи стоји Спасител. држећ у лијевој руци заставу, наслоњену на куглу свијета с натписом „Господ" и скиптар, а десна Му показује на један спис (папину енциклику), коју држи у рукама коптски свештеник. Код овога има још један брат. Ниже те слике стоје двије палме, те престављају исток; на лијевој страни до Спа. ситеља стоји замишљен лађар с лађом, што означује протестантизам. Около је натпис „ Би%е једно стадо и један пастир 1896. и Лист вели : „Ако папа штује истину нека у будуће оваку медал.у направи: На предњој страни нек је слика Христова а около нек пише: „Господ". На противној страни нек је слика цркава: старе католичке, протестантске, англиканске, православне источн > и јерменске, које једна другој пружају руку у братском јединству." И ми бисмо то препоручили! Прејасна надвојводкиња ерцхерцошкиња Марија Доротеја заручила се је с херцегом Филипом Орлеанским. Брак ће се свршити са свим по црквеним прописима, јер грађански брак не вриједи још до сад за чланове владалачке куће. Опет је један Рус оставио на племените цијели око 1,000.000 рубаља, а то је И. В. Шча пов, који је умро 9. јула о. г. у селу Александровеком. Покојник је био почасни грађанин града Москве, те је свој завјештај и оставио градској управи, да га изврши. Кућу од 300.000 руб. оставио је управ да се у њу смјести каква било добротворна установа; цијело своје добро село Александровско — с лијепом кућом и изврсним газдинством у вриједнооти преко 300.000 руб. оставио је на расположење миниетарства земљодјелства, да се установи на њему господарствена школа, а да би се имала чиме издржавати, дао је капитал од 100.000 рубал.а, Богојавл>енском братству оставио је 30.900 руб.. а као припомоћ свештеницима Богојављенске цркве 10.000 руб.; црквено приходској школи у селу Александровском 25.000 руб., храму у томе селу 12.000 руб., а његовим свештеницима 3000 рубал>а. „Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити !"

СвеопЋи мухаиедански конгрес држаће се до године, а на њему ће бити заступљени сви мухамедански крајеви. Предмет вијећања биће: садашње стање ислама и васпитање младежи. Само се сад пита; гдје би тај конгрес могао бити слободан и независан. Предлажу или у Тангеру у Мароку, или у Каиру у Египту. Ј1. На Илијин дан откривен је споменпк на Калимегдану у Биограду великом српском пјеснику Ђурп Јакшићу; израдио га је познати српски умјетник Петар Убавкић. Занимљиви проналасци и установе. Овај XIX. вијек управо је вијек различитих пронал>зака, више и мање прахтичних. Тако на пр. до сад смо по статистици знали, да има унијата: Руса, Румуна, Јермена, Маронита, Копта и нешто Срба, али ето скоро чусмо, да има преко неких 200.000 унијата Маџара, којима ће се з<:вести маџарски језик у богослужење. То заиста до сад нијесмо чули ни знали, него то нам ето донесе напредни XIX. вијек. Исто тако припада у славу XIX. вијеку и установљење — православне епископије за Маџаре. Ми ћемо се радовати, ако у православл.е пријеђе толико чистог маџарског народа, да могу установитн посебну епискшију. Његово Високопреосвештенство г. Дионисије, митрополит рашко-призренски непрестано путује по својој епархији уређујући све, што је неуређено, и поучавајући народ, да буде чврст у вјери. Ма да је опасно за њега путовати — као што се је показало скоро, — ипак он као добар пастир ревно врши своју дужност. Дај Боже, да се сви српски архијереји угледају на г. Дионисија, јер њима није тако тешко вршити своју дужност ! Мученик Хус. Великоме сину братског чешког народа и борцу за Христову истину — Јовану Хусу, кога је инквизиција на огњу спалила прије 481 год. у Костанцу подиће се у Златноме Прагу достојан споменик. Истинн се мора одати дризнање, па ма кад било. Одликовање. Заслужи Иларион Весић, архимандрит и бивши управитељ српске православне богоеловско-учител>ске школе у Призршу за слављења своје25-годишњице свештеничке службе одликован је орденом св. Саве 3. степена. ,,Савремена Русија". Чувени италијански књижевник Картета написао је књигу с тим натписом. У њој говори о задаћи Русије, којој није цил» да осваја, већ, вели, њезина је миеија