Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 293

просвјетна. Успоређује Русију с Римом у прошлости, па вели „као што је Рим дао Европи куитуру, законе и католичку вјеру, тако ће и Русија дати Азији: културу, законе и православну вјеру . . . Рим је сијао крв својих синова — и расли су народи и цивнлизација. Тако и Русија, бацајући сјемена по свом путу, подигнуће у Азији 1,'ароде и културу". На крају је апотеоза Русији. У Турској је бпло 1783/4. свега 123 српске школе, урачунав и гииназије у Цариграду, Солуну и Скопл>у, богословско-унитељску школу у ГГризрену и вишу дјевојачку школу у Сгеопл>у. Ученика је било 4531, ученица 853; учител,а 150, учитељица 23. Највише школа има у кос вском вилајету. Ако Њ. В султан призна српску народност у Турској, о чему се у новије доба говори, онда ће се број школа умножнти, јер за сад није лако отварати српске школе. Талијански нашљедник престола. Виктор Ема нуило дошао је на Цетиње, гдје је врло евечено дочекан. Талијански нашл.едник прстеновао је на Преображење кћерку кнеза Николе Јелену, с тога је велика радост у цијелом српском народу, а особито у Црној Гори. Не зна се, да ли ће будућа талијанска Српкиња-крмљица примпти римску католичку вјеру. А како веле, да у овоме браку није политика уносила својих руку, већ да је чиста л.убав, не би ваљало, да се вјера мијења. Православна саборна црква у Токију (Јапан). 24. Фвфуара о. г. преосв. Николај епископ алеутски и аљашки, свечано је осветио саборну цркву у престоници јапанској с 19 свештеника, (16 јапанаца) и 5 ђакона, Црква потпуно одговара сјају православла како спол.а тако и изнутра. Срећно да Бог да ! Парасије Теодоровић Середински, магистар богословије петроградске дух. академије навршио је 28. јула о. г. 74 год. од рођења. 1845. г. свршио је науке, те је најприје био при руском посл&нству у Напул>у, за тим је био учитељ вјере неких чланова руске царске иородице. Важан је за црквену књижевност, а дјела су му ово : П/реглед -религијсс, Таблица, хришЛанских вјероисиовиједи и секаша, 0 богослужењу у западној цркви, 0 утајецају богослужења зап. цркве на побожност, 0 божесшвеном служењу у ттротестанати, 0 узроцима несугласности међу исшочнгШ и заиадним хритЛанима у погледу времена праз -

новања св. пасхе, Протестантизам према православљу (усноређење), Чин ирисјецињавања нетравославних хришЛана православној цркви и т. д. Сад је у пензији и живи у Риги. Живио још пуно година и обдарио нас још многим дјелима! Свјетскога гласа познато руско пјевачко друштво Димитрија А. Славјанскога држало је концерат на руској изложби у њижем Новгороду, у корпст српских цркава на Балкану. Живило! У Старој Пазови одржат је избор пароха и изабрат је с 32 (од 34 ) гласа поштовани наш сарадник г. Сима Араницки, досадашњи прото презвитероки помоћнмк у Зеиуну. Желимо г. Араницкомесреће ; доброга здравл.ч и дуга живота. Живио! Лањске године 1895. у херсанској епархијп обраћено је у православље 267 лица; из разних секата 264, међу којнма и два свештеника, а из римске католичке вјере 3 лица. Најновија енциглика папе Лава ХШ. „о сједи нењу цркава од 29. јуна примљена је с не говањем од свијех неримокатоличких цркава. У Бечу }е 20. јула по новом држата скупштина у сали хот. "\^ПтБег§ег против те енциглике, Говорила су о рпмској цркви у опће, а посебно о новој енциклици, три представника и то (послије г. Цеха) 1)г. С. А. \У1 (;а-б1оеђег, О. КЈгсћ.-КаЉ од стране старокатоличке цркве, Др. Дамаскннос Спилиотопулос, архимандрит од стране источ.православних и Мш. Н. Несћ1ег, капелан краљ. енглеског посланства у име англиканске цркве. Скупштина је била многобројна. Док римска црква влада да другима своје новости натури, дотле се друге цркве зближују и не ће проћи много, па ће се, како изгледа, сав западни свијет ослободити папина скиптра. У овоме броју доносимо по другоме листу кратак садржај нове енциклике, а без сумње ће изаћи достојан одговор и на ову енциклику, те ми не ћемо пропустити, да га у преводу донесемом као и онај лани. Црква уз жељезницу. Руси већ од неколико година праве жељезнпцу преко Сибприје до Тихог Океана, но то огромно дјело још није готово. Кад буде та жељезница готова, моћи ће се цио свијет обићп за 33 дана, па кад ће та жељезница бити тако знаменита, побожни Руси хтјели су да уз ту жељезницу има и црква, која ће бити у једном вагону, па ето то се и постигло, те је 11. јула о. г. и освећена црква за бибирску же-