Босанско-Херцеговачки Источник
Стр. 226
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 7 и 8
Деси ли се, да на којем споменутом универзитету не буде Срба ђака, или ако их и има, а оно да нијесу ове помоћи нужни, онда дотична општина нека употреби добит на повишицу Фонда којим РУ к УЈ е Права на припомоћ ових мојих фондација има сваки 1>ак универзе у Бечу, Грацу и Загребу, који је по народности Србин православне вјере па ма из којег мјеста и покрајине он био, само ако је сиромашан, моралан и вриједан. И ако су ово мали легати и незнатна припомоћ али дадох колико могох, и дајем их из љубави и же.-ве, да колико било помогнем српску ^ачку омладину, и одужим се успомени мојих драгих покојника. Консисторија Дабро-босанска у Сарајеву нека овјеровљеним преписом пете тачке овог мојег тестаменталног додатка, извјести српско православно црквеношколске општине у Бечу и Загребу, и нека достави односне своте: оној српско православној општини у Бечу четири хиљаде Форината, а овој у Загребу двије хиљаде Форината а вр.; општине пак нека о том извијесте управе дотичних друштава српско-православне универзитетске омладине. VI. Тестаментално 1893. године одредио сам једну хиљаду и пет стотина Форината за укоп и трошкове; тој своти додајем из данашње имовине још једну хиљаду Форината, за случај, да одрефених 1500 Форината не би могли покрити трошкове укопа, парастоса и споменика надгробнога. Остатак од ове двије хиљаде и пет стотина Форината нека консисторија депонира па у своје вријеме употреби на трошак мојег преноса из Рељева у Блажуј или у капелу у кошевском гробљу на
подмирење трошка зејтина, свијећа и годишњих парастоса. Пренос из Рељева у Блажуј или у кошевско гробље нека изврши консиеторија чим у Блажују црква или на кошевском гробљу капела са гробницом сагра^ена буде. VII. Одређујем 500 Фор. (пет стотина Фор.) а. вр. награду, коју ће консисторија моја сачувати, и у своје вријеме исплатити писцу моје биограФије, кад исти писац поднесе конеисторији ради увјерења штампану књигу мојег животоппса. VIII. Одређујем по једну стотину Форината а. вр. да се да власништву „Босанско-Херцеговачког Источника" у Сарајеву, „Српско-православном пјевачком друштву „Слога" у Сарајеву и уредништву „Босанске Биле" у Сарајеву. IX. Наре^ујем још, да се мојој сродници Соки, сеетри Ђоке Николајевића из Јаска, удатој у ИЕимуновцима у Сријему дадне једном за вазда једна стотина форината а. вр. из моје оставштине. X. Сву преосталу готовину у новцу : банкноте, злато и сребро, пошто се из те оставине издвоје тестаментом и овијем додатком распоре^ени легати, — да се сав преостатак, који ће надам се износити од прилике 10.000 Форината (десет хиљада) а вр. (више или мање) преда српско-православној црквено -школској општини у Сарајеву, као истој ошнтини завјештана Фондација под пменом: „заклада Дабро-босанског митропол. Ђор^а Николајевића, у спомен својих родитеља оца јереја Симеона и матере Василије, рођене Поповић, установљена за српскоправославну велику гимназију у Сарајеву ". Ова моја „заклада" нека се годишњим приходом капитализира све дотле, док се оснује српско-православна гимназија у Сарајеву. Кад се пак гимназија оснује,