Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 227

онда нека се сав годишњи приход ове Фондације троши на подмиривање потреба г-имназијских. Ову моју „закладу" и ако ће се засебно под горњим именом њоме руковати за вјечита времена, придружујем оној Фондацији честитог и родољубивог Србина родом из Сарајева покојног добротвора Ристе ТузлиКа, коју је исти добротвор Туз.гић завтештао српско-православној црквено-школској општини у Сарајеву у корист основања и уздржавања српске велике гимназије у Сарајеву. Ова моја „Заклада" не смије се никада ни у којем случају окрњити, или на што друго употребити, до ли једино на оно, за што је и дата. Овим и оволико мијењам тачку 8. мојег тестамента од 2. Фебруара 1893. год., и желим, да остане и изврши се овако, како је овим додатком распоређено. XI. Моје двије архијерејске панагије са ланцима и орденом св. Ане Ш. степена, дајем за успомену мојем мјесту ро^ења, да се ставе на иконе престолне у српско-православној цркви у Јаску у Сријему. ХП. Сво архијерејско одијело и црвенкасти сакос са митром и штакама (архијерејски жезли) нека се поврате старој српско-православној цркви у Сарајеву, којој поклањам и моје трићаре (тачка 7. тестамента 1893.). Х1П. Мој брилијантски прстен поклањам за успомену г. Николи И. Поповићу, посједнику у Митровици, у Славонији. XIV. Мој златни сахат поклањам за успомену ЂорЈји Симе Стајића у Руми. XV. Ручни крст са јеванђељем у црвеном сомоту, мало коло, нека се поврати г. архимандриту Венијамину Николиновићу, а мој архијерејски крст са ланцем, нека се остави на мени.

XVI- Све моје свештеничке хаљине пртенину и обућу нека консисторија по својој увијравности поклони коме, како и по колико нађе за сходно; продавати не смије се ништа и никоме (тачка 6. тестамента 1893. год). XVII. Остали сав намјештај и покућство, осим онога, што је својина Милке Матића, моје старе слушкиње, остаје у митрополији и консисторији (тачка 6. тестамента 1893. год.) Х^Ш. Два суда светога мира остављам мојем нашљеднику г. архијепископу и митрополиту Дабро-босанскоме. XIX. Извршиоц овога „Додатка тестамента од 2./ 14. Фебруара 1893 год." остаје онај у тестаменту означен у тачци 19. XX. Моја одличија најмилостивије подарена ми од Шегова Величанства цара и краља Фрање Јосипа I. нека се са статутом поврате. XXI. Тестаментом и овијем додатком мојем тестаменту овако, како је распоређено, нека се у случају моје смрти, послије укопа тачно и непромјенљиво изврши, као моје свјесно учињено расположење са Богом даном и очуваном имовином мојом сопственом. Види тачку 20. тестамента 1893 год., који тестаменат остаје у крјепости онолико у колико овијем додатком није што другчије расположено. Ради бољег увјерења, да сам овом овако распоредио и учинио по мојој жељи и непромјенљивој вољи, при чистој свијести, ја овај додатак мојем тестаменту пред умољеним ниже потписаним свједоцима сопствене и слободне моје воље сам својом руком потписујем и сопственим печатом потврђујем. Амин. У Сарајеву , 26. новембра 1895. (М. П.) АЕ. Митрополит дабро-босански: Ђорђе НиколајевиЋ с. р.